02 03 Hleb & Lale, food & photography: Negde u Istanbulu 04 05 15 16 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 31 32 33

Negde u Istanbulu

34

Taj dan je bilo užasno toplo. Stojali smo u redu za krstarenje Bosforom. Već 20 minuta. U Lonely planetu je pisalo da dođemo ranije da zauzmemo dobra mesta. Pa smo došli. I tako mi u redu sa ostalima, koji imaju istu informaciju kao i mi, pržimo se. Sa razglasa, gospođa ponavlja neumorno: Dear passengers, i onda nešto na turskom. I tako sto puta. Ok, skontali smo da kasni krstarenje. Bilo bi divno znati i zašto... Moj džepni rečnik, turski u svim prilikama, ne pomaže...
Na brodu je divno, pirka vetrić, jedem simit (đevrek i to ne bilo kakav) i pijem čaj. Idemo ka Crnom moru, ne znam zašto, al to u tom trenutku izgleda jako mistično.
Na poslednjoj stanici, silazimo, Miljan i Peđa kupuju đevrek. Ostali saputnici sa broda traže mesto za ručak. Ja tražim autobus za negde. U Aziji.
U minibusu je vruće i super u isto vreme. Sedimo zbijeni među lokalcima. Svi smo oduševljeni, pravimo se da smo istambulci.

Posle u Uskudaru, Miljan mi stane na japanku i ona se raspadne. Skakućem kroz pijacu tražeći nove. Ako može neke sa leptirićima ili na tačkice. Ne može, imaju samo svetlo plave na štraftice. Pa dobro, to je to... 
U čajdžinici samo nas troje, šta drugo, pijemo čaj u nadi da će nas spasiti od vrućine. I pomaže stvarno...
Posle ćemo tražiti kanap u lokalnim prodavnicama. Da zakačimo urokljive oči što smo kupili za poklon. Čak smo i uspeli objasniti prodavcu šta hoćemo al taj kanap nije odgovarao...


Kakve veze ova priča ima sa mafinima od banane sa belom čokoladom? Nikakve.
Uopšte nisam htela to da napišem, al kad sam videla Rudija kako vitla Miljanovu japanku, dok sam razmišljala o današnjem postu i mafinima, iznenada sam se setila pijace u Uskudaru i kako sam skakutala i celog tog predivnog dana. I počela sam da se smejem... Shvatila sam da moram tu uspomenu da zapišem odmah, jer htela bih da je imam tako sa svim detaljima.
Posle sve što sam htela da napišem, a ima donekle veze sa mafinima od banane, mi je zvučalo nebitno.
Pa eto, na neki čudan način ti mafini su me podsetili na segment sa našeg divnog, predivnog putovanja u Istanbul.
Mafini sa bananama i belom čokoladom
Nigellin recept
Sastojci za 12 mafina:

3 zrele banane
125 ml ulja
2 jaja
250 g brašna
100 g šećera
1/2 kašičice sode bikarbone
1 kašičica praška za pecivo
100 g bele čokolade (izlomljene na kockice)

Rernu zagrejati na 200 C. U tepsiju za mafine poređati korpice od papira.
Izgnječiti banane i ostaviti sa strane.
U posudu sipati ulje i u to ulupati jaja. Dodati šećer, brašno, sodu bikarbonu i prašak za pecivo i sve dobro izmešati. Dodati banane pa opet izmešati. Belu čokoladu umešati u smesu.
Smesu za mafine sipati u kalupiće, malo više od pola korpice.
Peći u zagrejanoj rerni 20 minuta.


Mafini su divno meki i mirisni... Savršeni za doručak.

Prijatno!


Labels: , , ,

35 36 37 38