02 03 Hleb & Lale, food & photography: Buđenje 04 05 15 16 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 31 32 33

Buđenje

34

U Frančeskovoj kuhinji mirisao je bosiljak, paradajz i beli luk. Ja sedim za stolom, osvrćem se oko sebe, razgledam kuhinju i posmatram leđa najtipičnijeg mogućeg italijana. Nizak, crn i ima bradicu. Pita me da li mu ličim na Del Pjera.
"Non so chi  è " ne znam ko je to, kažem mu na loše izgovorenom italijanskom.
Gleda me u neverici, i nastavlja sa kuvanjem.
Osećam blagu neprijatnost.
Prvi put u životu sam otišla na put sama. Vozom iz Rume, do Venecije, presela za Firencu a onda za Livorno. Sinoć sam u Rumi mahala mami i tati iz voza, sad ću da večeram sa dečkom kojeg vidim prvi put u životu i od kog sam iznajmila sobu. Glad i neprijatnost se pretvaraju u glad i sreću. Ja sam u Italiji!!!


Umirem od gladi. Zadnji sendvič sam pojela još jutros, kada smo prešli u Italiju. Posle sam se bojala da odem sa perona na kom sam čekala vozove, da se slučajno ne izgubim ili, nedajbože, propustim voz.
Franći postavlja sto, tanjir paste sa sosom od paradajza, parmezan i maslinovo ulje. Mmh, nije loše za početak. Porcija je mala i bilo bi bolje da ima malo i mlevenog mesa al dobro...Znam da italijani jedu pastu pre glavnog jela tako da i bolje da se ne najedem testenine.
Klopamo tu, za mene potpuno novu, mirisnu pastu, pijemo crno vino iz najobičnijih, malih čaša. Ćaskamo tj. Frančesko parla, ja nešto pokušavam da kažem, neuspešno.
Odjednom Franći ustaje, sklanja tanjire i kaže:
"Vuoi un  caffè?", pita me da li želim kafu.
Kakva crna kafa, mislim se. A glavno jelo???
"Si.", da, odgovaram samouvereno, trudeći se da prikrijem razočarenje.
Frančesko nastavlja da klepeće, priprema kafetjeru i pali cigaretu, očito zadovoljan večerom. Ja piljim u pločice sa imitacijom marokanske šare i razmišljam kako ću pregurati noć...

Ujutro se budim neverovatno praznog stomaka ali treperim od sreće. Danas počinje moj kurs italijanskog. Moj pravi italijanski život.
U kuhinji me čeka nasmejani Frančesko, mini šolja svežeg espresa i komad skjaćate (schiacciata). Jednostavnog hleba sa komadima krupne morske soli, koji miriše na maslinovo ulje i na Italiju.
Godina je 2002. Završila sam drugu godinu fakulteta. Vrata mogućnosti su počela da mi se otvaraju. Ja bih da prođem kroz svaka.

Skjaćata/fokaća kon le patate (Schiacciata/Focaccia con le patate)
Recept preuzet sa Vivalafoccacia.com

600 g vode
600 g brašna (zavisi od vlažnosti krompira)
200 g krompira
7 g soli
4g šećera
25 g svežeg kvasca ili 8 g suvog kvasca

Oljuštiti kropmpir i staviti da se kuva oko 15 minuta. Kada se krompir lako razdvoji sa viljuškom, skloniti sa ringle i štapnim mikserom izmiksati krompir i vodu u kojoj se kuvao. Ostaviti sa strane da se ohladi dok ne postane mlaka (45 -60 minuta). Kada se ohladi tako da tečnost postane mlaka, dodati kvasac i šećer. Dobro rastvoriti i dodati polovinu brašna.
Kada se dobila homogena smesa, dodati so i ostatak brašna. Umesiti srednje tvrdo testo(najbolje pogledajte na snimku koje je konzistencije testo).
Krompir koji sam koristila bio je jako vlažan te sam morala da dodam još dosta brašna da bih dobila smesu kao na snimku. Počnite sa 400 grama pa u zavisnosti od krompira dodajte brašno.
Testo premestiti u nauljenu posudu, prekriti prozirnom folijom i ostaviti da naraste 2-3 sata tj,dok se smesa ne udvostruči.
Kada je testo naraslo, izručiti ga na tepsiju (ili dve) i nauljenim rukama razvući do ivica tako da bude debljine  3-4 cm.
Nauljiti vrhove prstiju i izbockati testo, nakon toga lagano posuti maslinovim uljem i ostaviti da naraste oko 60 minuta.
Peći u već zagrejanoj rerni, na  200 C, 25-30 minuta.

Fokaća sa krompirom u Toskani se naziva skjaćata. Krompir kao sastojak  ne utiče na ukus već daje ovoj fokaći mekoću i vlažnost.
Kada je vruća, skjaćata je spolja hrskava a unutra mekana kao duša.
Kao hladna odlična je uz salate ili kao baza za sendviče.

Prijatno!









Labels: , , , , ,

35 36 37 38