02 03 Hleb & Lale, food & photography: Raskoš 04 05 15 16 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 31 32 33

Raskoš

34

Kupili smo pivo Gambrinus, tu marku smo najviše voleli da pijemo, i čips kod Vijetnamaca u radnjici. Spustili smo se bajsevima do Vltave niz ulicu koja je bila potpuno prazna iako je udaljena od turističkog žarišta,  Karlove ulice, desetak minuta. Znam da sam pomislila kako me u isto vreme podeseća na neku ulicu u Beču, Beogradu i Budimpešti al opet ima neku svoju, drugačiju, raskoš.


U parku Žofin iznajmljuju pedaline. Želela sam da kupimo ručak u "Au Gourmand", pivo i piknikujemo na Vltavi. Plan nije uspeo, naravno. Jer Miljan nije bio gladan a ja moj tart sa lukom sam pojela čim sam  izašla iz "Au Gormanda". Suviše dobro je mirisao iz papirne kesice.  A malo smo se bili i posvađali tu, baš na onom glavnom trgu. Pomirili smo se već na sledećem. I iznajmili pedaline u parku.

Na Vltavi je sunce sijalo, onako jesenjski a mi smo se zarumenili od toplote, piva i čipsa sa wasabijem. Mogla sam da ostanem tu celu večnost, okružena žuborom reke, zelenilom i raskošnim praškim fasadama. Tu gde se prošlost, sadašnjost i budućnost tako dobro uklapaju.

Kad smo vratili pedalinu, park je bio osunčan menim najdražim suncem. S jeseni je to oko tri, pola četiri. Nekoliko ljudi je leškarilo na suncu. Konačno je naše pravićemo-piknik-u-parku ćebence ispunilo svoju svrhu kada smo ga rasprostrli na zelenu, zelenu travu.

Zaspala sam dok sam čitala knjigu, naslonjena na Miljanovo rame. Trgnula sam se i otvorila oči, na momenat ne znajući gde se nalazim. Kroz krošnje drveća se se nazirali krovovi Hradčana a ja sam osećala onu slatku smirenost koju nosi dremka na poslepodnevnom suncu.

Uveče smo išli na koncert. Na najbolji koncert ikad.
Tu noć dok ležim u krevetu uskomešanih osećanja, srce mi je puno a duša mi treperi od sreće.
Znam da ću se vratiti u Prag.




Labels: ,

35 36 37 38