02 03 Hleb & Lale, food & photography: Gost na blogu Vule. Iliti, šta ima u Hong Kongu? 04 05 15 16 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 31 32 33

Gost na blogu Vule. Iliti, šta ima u Hong Kongu?

34

"Mama, kad će ona ići kući?" pitao je Vule mamu par dana nakon mog rođenja, kada su me doneli kući. Nije bio oduševljen idejom da će se nakon sedam godina uspešne vladavine, u njegovom carstvu pojaviti neko ko će vrlo verovatno da preuzme tron, barem na neko vreme.
Sećam se kako sam uvek htela da privučem njegovu pažnju i da mu budem prijateljica.
Nekad sam to pokazivala na pogrešan način- crtala brkove po njegovim posterima, izazivala ga do besvesti (na kraju bi uvek njega grdili), prisluškivala njegove telefonske razgovore i uletala u sobu dok su mu tu drugari.
Onda kada sam malo porasla nosila sam njegove stvari i htela da budem ženska verzija njega. Da vidi da sam i ja kul, da sam strava društvo.
"Reci mu ti, tebe će jedinu poslušati." često mi kaže mama, a ja tada budem ponosna i znam da se moj dugogodšnji trud isplatio.
Danas na blogu vam predstavljam jednog od mojih najboljih prijatelja, mog brata Vuleta.
ALISA U ZEMLJI ČUDESA

Od prvog dana kako sam stigao u Hong Kong ništa mi nije mirisalo na dobro i odmah sam počeo da planiram kako ću da zbrišem odavde čim završim svoje obaveze.


Na aerodromu su me dočekali ljudi sa posla, kulturno i poslovno me istovarili u nekom hotelčiću i rekli mi da dodjem na posao u ponedeljak. Izašao sam da se promuvam po kraju, da počnem prilagodjavanje na novi grad i da pokušam da zamislim svoje mesto u novom svetu. Ništa što sam video nisam mogao da smestim u neki okvir kojeg bih sam mogao osmisliti. Svaka ulica koju sam video izgledala je potpuno identično. Kao da su se koristili komandom "copy", a onda samo tukli "paste" do iznemoglosti, i tako napravili ceo kvart. Gomila natpisa raznih boja stajali su u vazduhu iznad uredno poređanih lokala, u bezgraničnom nizu. Nikada u životu nisam video toliki broj malih neuglednih restorana, jedan do drugoga, i svi poprilično popunjeni očigledno gladnim ljudima. Osim restorana, veliki broj radnjica sa nekom nerazumljivom ili pak neupotrebljivom robom. A gde su pekare, prodavnice mešovite robe, trafike, kladionice, kafići, poslastičarnice, hamburgerije...Zbunjola.


Ma dobro, ima vremena.


Uveče sam se našao s prijateljem od prijatelja, kojeg nikad u životu video nisam. Već smo se ranije dogovorili da ću živeti s njim za prvo vreme, nakon što mi istekne hotel. Otišli smo na večeru u neki veliki restoran sa malim stolovima i još manjim stolicama. Moj novi prijatelj, kao i 3/4 restorana jeli su neke ogromne SUPE iz kojih su virile ogromne ŠNICLE...supa sa šniclom, pa još za večeru, hm? Povrh toga, čitava scena ličila je na takmičenje u brzom jedenju. Zabijenih noseva u ogromne činije, ljudi su štapićima vešto hvatali dugačke klizave rezance ili su prislanjajući malene činijice na otvorena usta pretovarali pirinač u svoje usne duplje, pre nego se bace na velike komade mesa. I svi do jednoga su iz malih iskrzanih plastičnih čaša ispijali vruću vodu ili neki bezukusni čaj...Zbunjola.


Nakon nekoliko dana krenuli smo prijatelj i ja sa mojim koferima ka mom novom stanu.
"Sva sreća", kaže on, "pa možeš kod mene dok se ne vrati cimer koji je otputovao kući na par meseci. Imamo veliku gajbu, tako da se ne moraš stiskati po njihovim stančićima koji su užasno mali". A onda me je uveo u neki baš mali stančić na 37-om spratu, sa neka dva mala sobička, kuhinjicom i kupatilcem. Sve je bilo fino sredjeno, ali...Zbunjola.


Na poslu sam osim nekoliko internacionalaca bio okružen isključivo kinezima. Svi su uglavnom znali engleski, neki odlično, neki vrlo slabo, ali se sa svima moglo komunicirati bez problema. Ja sam ipak odlučio da naučim malo kantonskog pa ako bude išlo, ko zna, možda i zavladam veštinom ovog kineskog govora. Jezici su mi uvek išli od ruke.
Smislim ja nekoliko korisnih rečenica, posavetujem se za prevod sa jednim od kolega i krenem u akciju. Prilazim jednoj od osoba u blizini i sav važan ispaljujem rečenicu. Ona me gleda belo. "Molim"? Ja sad sa mnogo manje entuzijazma ponavljam još jednom istu rečenicu. Njen izraz lica ostaje potpuno isti. Ja ju pitam na engleskom, kako bi rekla ovu rečenicu, a ona izgovori isto ono što sam ja mislio da sam izgovorio. Pokušao sam sa još nekoliko osoba, isti rezultat. Ništa nisu skontali šta pokušavam reći, a onda kad ih pitam na engleskom, ponovo izgovore potpuno istu stvar koju sam i ja kanio...Zbunjola.


Svaki delić života u Hong Kongu nije nikako mogao da se uklopi u sliku koju sam o životu ja u tom momentu imao, u socijalnom, kulturnom ili bilo kom drugom smislu...Totalna Zbunjola.
Rekao sam si, čim završim ugovor, palim.


Iako svake godine ponovo planiram odlazak odavde, u Januaru će početi deveta godina kako živim u Hong Kongu. Sve te male zbunjole koje su me u početku mučile, vremenom su me povezale sa ovim čudesnim gradom koji me je na svoj čudan način primio raširenih ruku u svoje naručje i koji je zauzeo svoje počasno mesto u mom srcu, zauvek.
Iduće godine stvarno odlazim.

Brzo prženo povrće i škampi na kantonski način
za 2 osobe

Vule nije stigao da pripremi šta je planirao pa vam, po njegovim instrukcijama, prezentujem jedno od njegovih najomiljenijih honki (honkey) jela.

mešano povrće po želji (brokoli, grašak, crvena paprika, karfiol...)
3 lista ajsberg (iceberg) salate (isečen na krupne komade)
1 crni luk (seckan na režnjeve)
3 čena belog luka (sitnoseckanog)
250 g škampi (očišćeni)
tucana paprika
aleva paprika
sveži ili suvi đumbir
2 kašike ulja od pečenog susama
so
2 kašike soja sosa
1 kašika suncokretovog ulja
pakovanje Udon (vrsta rezanaca, poput italijanskih bukatinija) ili pirinčane testenine
sitnoseckani praziluk za dekoraciju


Povrće poput šargarepe, brokolija, karfiola, graška prvo kratko (5 min) prokuvati u ključaloj vodi. Čim prođe to vreme, isprati ga hladnom vodom tako da se potpuno ohladi. Na ovaj način povrće će ostati hrskavo i zadržaće svoju pravu boju.
Iz mešavine  izdvojite šargarepu ukoliko je ima.
Dobro zagrejati vok ili dublji tiganj na jakoj vatri. Ubaciti papriku sečenu na trougliće ili trakice. Stalno mešati. Nakon minut dodajte izblanširanu šargarepu. Energično mešajte oko minut.
Dodati crni i beli luk i nastaviti sa mešanjem.
Nakon 2 minuta dodajte začine onoliko koliko želite da bude začinjeno. Ja stavim kašikicu đumbira, 1/4 tucane paprike i 1/4 aleve paprike.
Ukoliko vam se učini da je počelo da gori, dodajte malo vode, tek toliko koliko vam stane u šaku. I nastavite da mešate. Čim se luk zastakli dodati svo ostalo povrće osim ajsberg salate. Posoliti i dodati kašiku susamovog ulja, dobro izmešati i skloniti sa vatre.
Drugi tiganj takođe dobro zagrejati na jakoj temperaturi. Dodati kašiku susamovog ulja, škampi i prstohvat soli. Često promešati.
Dok se škampi prže pripremiti pirinčanu testeninu ili udon po uputstvu sa pakovanja (obično se ubaci u vrelu vodu na par minuta). Kada je skuvana, treba je ocediti od viška tečnosti.
Kada su škampi gotovi pomešati ih sa povrćem. Vratiti sve na dobro zagrejanu ringlu, na jaču temperaturu, izmešati, dodati ajsberg salatu, ponovo izmešati. Dodati testeninu, dobro izmešati i skloniti sa ringle.
Soja sos dodajte tek kada ste sklonili tiganj sa ringle, izmešajte i služite vrelo:)

Kod pripreme ovakvog jela veoma je bitno da sve imate pripremljeno pre nego što pristupite kuvanju.
Sve je potrebno jako brzo uraditi kako bi namirnice ostale hrskave i zadržale svoju boju i pun ukus.
Susamovo ulje ima da se kupi u prodavnicama zdrave hrane i ako imate prilike, kupite ga. Upravo je ono zaslužno za taj prekrasni, kantonski miris koji će vas teleportovati na honki ulice. Mene jeste:)

Prijatno!

Labels: ,

35 36 37 38