"Ajmo Novosađaniiii!!! Ludiloooo!"
Čovek je vidno uživao, hteo je da to podeli sa nama. A mi smo planirali da krenemo kući.
Već smo krenuli da uzimamo jakne kad se provukao do nas i počeo da nas, jednog po jednog, odvlači u njegovo društvo koje je, kao i on, ludovalo. Ne znam ko je čovek al hvala mu na tome.
Da, muzika je bila i dalje loša al to uopšte više nije bilo bitno.
Kroz suze od smeha sam videla kako se osrednji izlazak pretvara u nezaboravno veče.
Noć je bila topla kad smo krenuli Terazijama na noćni bus. Čini mi se zadnja topla noć ove godine. Poskidali smo jakne i zadovoljno se smeškali jedni drugima. Beogradski Novosađani su bili napred hodajući beogradskim koracima. Mi ostali po novosadski.
Na početku Terazija smo spazili sirotog dedicu kako prodaje buketiće poljskog cveća. I dalje euforični , poželili smo da kupimo sve što je nudio. I kupili bi da buketić nije koštao 450 dinara.
Jedino je
Bobi, naiva, insistirao da kupi barem jedan. Jedva smo ga nagovorili da
odustane.
U noćni bus smo utrčali tik pred zatvaranje vrata. Bobi je prvo na španskom, pa onda na engleskom pokušavao da objasni kondukterki kako je 150 dinara preskupo za autobusku kartu i da on neće da plati. Razočaran što nismo prihvatili njegov protest, sišao je jednu stanici pre. Da pojede šiš i prošeta.
Tek je posle
skontao šta na Novom Beogradu znači jedna stanica pre...
Ujutro dok su još
svi spavali , Džes, Miljan i ja smo otišli do Zemunske pijace po doručak. Sveža
jaja, kajmak, sir, mladi luk, rotkvice i sušene masline.
Skoro da je bilo savršeno. Falili su nam Bobijev hleb sa maslinama i noževi, tako da ne moramo da delimo dva na nas sedmoro.
Iz Bg-a sam donela narandžaste papričice naređane na venac, punu kesu novogodišnjih svećica koje verovatno ne rade (platila sam ih sto dinara), emajlirani crveni lončić i beli levak.
I brdo srećnih
momenata. Najlepši rođendanski poklon.
Hleb sa začinima
(anis, kim, korijander, komorač)
500 g brašna (tip 500)
1/2 kesice instant kvasca
300 ml mlake vode
1 kašikica šećera
1/2 kašikice morske soli
1 kašika začina Alnatura (mešavina anisa,kima, korijandera i komorača, kupila sam u Dm-u)
maslinovo ulje
brašno za posipanje
U činijici razmutiti kvasac sa 100 ml vode i šećerom. Ostaviti sa strane da se pokrene, malo naraste.
U veću činiju sipati polovinu brašna, nadošli kvasac i 100 ml vode. Sve dobro izmešati pa dodati so. Dodati ostatak brašna i ostatak vode (100ml). Mesiti oko 10 minuta dok se ne dobije glatko i elastično testo koje se ne lepi za prste na dodir. Možda ćete morati dodati malo brašna ili vode u zavisnosti kakvo je brašno koje koristite.
Činiju premazati sa maslinovim uljem i u nju prebaciti testo. Pokriti mokrom krpom i ostaviti da miruje i raste 2 sata.
Nakon tog vremena, testo kratko premesiti i prebaciti u tepsiju ili nauljenu vatrostalnu posudu u kojem ćemo ga peći.
Površinu testa posuti sa malo brašna i oštrim nožem zaseći 3 reza ili neki drugi oblik po želji. Pokriti krpom i ostaviti da miruje 2 sata
Kada je prošlo vreme mirovanja, hleb peći u već zagrejanoj rerni na 200C 35-40 minuta.
Kada je ispečen, mokrim rukama preći preko korice i zamotati u krpu da se ohladi.
Hleb ima hrskavu koricu i blagi, slatkasti miris od anisa.
Podelite ga sa svojim omiljenim ljudima.
Prijatno!