Neposredno nakon što smo Miljan i ja počeli da živimo zajedno napravila sam za ručak boraniju. Miljan je obično voleo sve što napravim al ova boranija mu nešto nije bila po ukusu. Mislila sam da možda nije ljubitelj boranije. Al slično se desilo i sa satarašom, špinatom i graškom. Hm, nešto ja tu nisam radila dobro...
A onda sam probala teta Sekinu boraniju, sataraš, špinat i grašak i u potpunosti razumela Miljana.
Uzela sam recept i sve radila kako mi je rekla, al opet nisam uspela da dobijem isti efekat. Na kraju sam shvatila da teta Sekina jela za Miljana nisu samo povrće i začini, već detinjistvo, rođendani, putovanja, polasci u školu, preležane bolesti i sve ono što su oni doživeli zajedno. Sada to povrće pripremam na neki potpuno drugačiji način a kod teta Seke uživamo na njen način.
Danas na blogu vam predstavljam moju svekrvu Slobodanku-teta Seku, koja je zbog ljubavi prema ruskoj kulturi postala profesor ruskog, posetila više puta Rusiju a za vas napisala jednu interesantnu pričici i ispekla jedan jaaaako fini, aromatični ruski hleb.
Moskva ili Zlatoglava, kako je nazivaju zbog blještavog sjaja, zlatnih kupola sa
bezbrojnih sabora i crkava rasejanih po celom gradu. Ili
Belokamena, kako su je nazivali zbog belih zidina Kremlja. Ta lepotica koja leži na obalama istoimene reke više od
osam i po vekova, s pravom predstavlja ponos svih Rusa i Moskovljana.
U Moskvi su se rodili i živeli
veliki ruski imperatori, naučnici, pisci i mnogi znameniti ljudi.
U poslednjoj godini 18 veka u Moskvi
je rođen A.S.Puškin, o kome ste ponešto naučili
tokom školovanja. Ja ću vam ispričati nešto, što sigurno ne znate.
Naime, govori se da nije bilo Save
Vladislavića ne bi bilo ni Puškina! Srpski grof
Sava Vladislavič-Raguzinski je kupio u Carigradu malog crnca iz
Etiopije, kao roba, i poklonio ga caru Petru Velikom, koji ga je krstio i
usvojio. Taj mali –Ibrahim Petrovič Hanibal je bio niko drugi do pradeda
Puškina, po majčinoj liniji. Znači, Puškin je imao interesantnu genetsku osnovu
za šarolik i buran život.
Puškin je osvajao srca mnogih žena
ali jedina koja je uspela da ga očara i veže za sebe bila je mlada Natalija
Gončarova. Ona je plenila svojom lepotom, čednošću i u zanosu od te lepote
Puškin piše svom prijatelju:
„Ja Ogončarovan“ što je značilo „Ja
sam očaran Gončarovom".
Genije
poezije našao je genija lepote. Posle dve godine su se venčali. Da njihov život
neće biti dugovečan i srećan nagovestilo je puno nesretnih okolnosti tokom
obreda venčanja i posle njega. Na samom venčanju Puškinu su iz ruke ispali
Biblija i Krst a zatim i njegova burma, što se tumači da će supruga ostati
udovica. Da će on rano umreti, nagovestila je i sveća koja se ugasila pre kraja
obreda.
Proživeli
su samo šest godina u braku, koji je prekinuo pucanj na dvoboju . Smrtno ga je
ranio udvarač njegove žene, francuski plemić-oficir Dantes.
Mnogi
smatraju da mu je lepota njegove supruge došla glave. Šta vi mislite?
Ruski
hleb
600 g pšeničnog integralnog
brašna
400 g belog pšeničnog brašna
100 g mlevenog lana
100 g pečenih semenki
suncokreta
100 g seckanih oraha
100 g suvih šljiva
50 g
suvog grožđa
1 kašika mirođije
1 kašičica mlevenog kima
1 kašičica meda
50 g kvasca
Voda
So, biber
→ Samleti šljive i suvo
grožđe.
→ Brašno izmešati u
dubljoj činiji i dodati mu samlevene šljive, grožđice i ostale suve sastojke.
→ Kvasac izmešati sa 100
ml mlake vode i medom i ostaviti da nadođe.
→ Brašno sa svim
sastojcima pomešati sa kvascem i dodati mlake vode onoliko koliko je potrebno
da se umesi glatko testo oje se ne lepi za ruke. Pokriti krpom i ostaviti da
raste oko sat vremena.
→ Uključiti rernu na 200°C.
→ Naraslo testo premesiti
i oblikovati u željeni oblik.
→ Peći u zagrejanoj rerni
dok hleb ne dobije rumenu i hrskavu koricu.
