Ana-Marija mi kaže kako ona i Mislav rade subotom u Velvetu. Prave branč. I super im je.
Kroz glavu mi prolazi jedno vauuuuuuu, što bi i ja tako nešto volela...
Posle dugo razmišljam kako bi bilo dobro da mi se tako nešto desi.
I desi mi se.
Saška i Voja, koji me uopšte ne poznaju, zovu me u njihov restoran "Radost Fina Kuhinjica" da kuvamo i veselimo se.
Hej, mesto se zove Radost! Jedna od mojih omiljenih reči.
Znala sam da iz te ideje samo dobre stvari mogu da proiziđu.
I jesu.
Čim sam ušla u Radost svaka trunčica treme me je napustila.
Nešto me posebno toplo obuzelo. Osećala sam se kao da sam ušla u neki super uređen stan gde se ljudi smeju, ćaskaju i uživaju u dobroj hrani. Definitivno moj tip radosti.
Pa još kad su me svi počastili širok osmesima, znala sam da idealnije mesto za moj ulazak u "kuvarske" vode ne postoji.
Veče sam provela sa Kiki i Tamarom, šeficama kuhinje. Skroz opuštena jer njihova je spontanost zarazna, i inspirisana jer već dugo nisam srela tako dobru mladost. Savršeno se uklapaju u Radost.
Kasnije su došli Ivana, Peđa i Bobi pa smo još dugo sedeli uživajući u drugačijoj i dobroj vegetarijanskoj hrani i vinu. Osećanja su mi bila mešavina sreće, isčekivanja i treme. Jedva sam čekala sutra.
Sutra je došlo brzo i pre nego što ću da odem do restorana, dok sam se pozdravljala sa Bojanom i Peđom bila sam dirnuta njihovim verovanjem u mene. Srećna i uzbuđena kako dugo nisam bila.
Ceo dan sam seckala i pripremala sastojke za večeru uz muziku iz sedamdesetih, smeh i dobre razgovore sa Tamarom i Dorom.
Želela sam da veče što pre počne i da se suočim sa sobom.
U prvu porciju sam zaboravila da stavim brokoli i salatu ali zato svaka sledeće ja bila savršena. Sa svakom sledećom narudžbinom sam bila sve sigurnija i opuštenija. Tanjiri su se vraćali prazni a gosti su izgledali zadovoljni.
Miljanče je ponosno pogledavao u pravcu kuhinjice, moje najdraže društvance, kao i obično, se fotkalo do iznemoglosti u pauzama između zalogaja i ćaskalo sa Marijom i Sanjom. Sve je bilo baš kako treba.
To veče ću uvek pamtiti ne samo zato što sam otkrila da sam kuvar u duši i srcu i što sam doživela nešto toliko dobro i ispunjavajuće, već i zbog ljudi koji su to veče proveli sa mnom, verovali u mene i podržali me.
Kao što kaže Bobi: "Mali korak za čovečanstvo, veliki za našeg Neleta."
Pravila sam Šarenu supu, Pirinčane nudle sa škampima i povrćem i varijaciju na temu salate iz januarskog Mezze (strana 81), sa fetom, orasima i suvim grožđem.