"Misaona tačka je sićušno i krajnje ishodište odsutnih pogleda, ishodište od kojeg počinje beskraj fantastičnih prostora. Imaju je svi ljudi, ali mnogi nisu u stanju da je vide. Tako, za njih ti široki prostori zanavek ostaju nedostupni. Za one prve, međutim, prostranstva se nižu jedna za drugim. Njima lutaju, istražuju ili jednostavno šetaju."*
Ovog leta odlučila sam da napravim pauzu.
Da se prošetam mojom galaksijom misaonih tačaka i na jesen se vratim sa nekim novim pričama, ljudima, mirisima, ukusima i bojama.
Put u ovu letnju inspiraciju sam započela na mestu podno Velebita, ni na na nebu ni na zemlji, kod Foozdija, naših dragih Foozdarija. Jednim doručkom ispod lipe u društvu ljudi koji su osvojili moje srce.
I pasa, dragih i divnih pasa.
Kada sam odlazila duša se smejala. Znala sam da sam da ću ih uskoro videti opet.
Trenutno živimo, jedemo i dišemo na kamenu. Kupamo se, čitamo nemoguće puno i rana jutra provodimo šetajući se uz more.
Put završavam u KućiciSlobodici, tražeći svetlo koje moje fotografije čekaju, slažući sve one asesoare koje više ni ne znam da imam i sređivajući dvorište sa mojim Miljančetom. I još svašta nešto...
Biće ovo leto inspiracije. Leto dobrih ljudi, šuškanja prirode, boja života, jednostavne, lake hrane, čajeva i hladnog vina.
Jedno tako želim i vama.
Uživajte!
*Odlomak iz knjige "Atlas opisan nebom" Gorana Petrovića. Knjige koju čitam već drugi put, podvlačim i zamišljam se nad rečenicama.