Nekad imamo malo više para. Onda pravimo ribu ili tako nešto. Kupimo bolje vino, razbaškarimo se.
Nekad imamo manje para. Onda pravimo pastu sa sosom od paradajza, pijemo jeftinije vino i iako ne možemo da se razbaškarimo, jednako uživamo.
Jer bitno je da smo zajedno. A ne šta jedemo i pijemo.
Dobro, bitno je i da jedemo. To nekako mora. Ide uz nas kao društvo.
Bliskost. Ljubav. Osmesi.
Među šerpama i poklopcima, seckanjima i mešanju.
Ivana i ja smo uvek glavne. Bobi tu i tamo uskače. Džesi uvek sa strane postavlja raznorazna pitanja. Ona je zadužena za salatu.
Peđa hoće da i on nešto secka ali obavezno se zapriča sa Miljanom. Tako da njih dvojica postavljaju sto..
Ili,
dođu Srda, Vojke i Leon.
Ja seckam, Vojke i Miljan pijuckaju aperitiv a Leon sa Srdom nadgleda da li ja sve radim kako treba. Ili se juri sa Rudijem po kući.
Posle sedimo svi zajedno. Leon, iako ima dve i po godine, jede isto što i mi. I jede sam. I uživa isto koliko i mi.
Znala sam da se ljudi širom sveta okupljaju oko hrane. Baš tako kao i mi. Ne radi se tu samo o jedenju. Tu postoji nešto mnogo jače, mnogo emotivnije od puke fiziološke potrebe da se utoli glad. A nije to ni samo zabava. Nisam mogla to da definišem, nisam ni pokušavala.
A onda sam videla video koji je u samo 1 minutu rekao sve. Apsolutno sve što svi mi osećamo na tim okupljanjima. Do mene je stigao Kinfolk manifest.
Od tog dana ja sam postala verni obožavatelj Kinfolkera. Uživala sam u fotografijama i pričama na njihovom sajtu.
Imam samo jedan primerak časopisa, pravo je blago. Stoji na polici za knjige, odmah do vodiča za Lisabon. Taj deo police je rezervisan za zemlje koje smo doživeli. Kinfolku je mesto tu jer su niti njihovih priča utkane u naša druženja.
Naravno, kada je izašao Kinfolk table ja sam znala da će kad tad on stići do mene. Nisam manično kopala po internetu da ga naručim. Kada je konačno stigao, samo sam se prepustila uživanju u pričama, receptima i najdivnijim fotografijama.
Svako veče pred spavanje ga otvorim, prelistavam i posle sanjam rustične stolove sa hranom, svuda upaljene sveće i neki nasmejani, lepi ljudi sede zajedno usred šume, grada, sela...
Ovaj "kuvar" je mnogo više od samo zbirke recepata. Satkan je od duša i recepata koji su jednostavni, interesantni i posebni najviše zbog toga što oni koji ih pripremaju, veruju da za dobru večeru su najvažniji dobri ljudi. Tvoji ljudi sa kojima deliš ljubav, priče i hranu. Rođeni.
Pulla
(finski slatki hlepčići)
Pulla su zanosno
mirišljavi hlepčići. Dok su topli tope se u ustima. Testo je meko, izdašno i
slatkasto taman koliko treba.
Kao i svako
kiselo testo, najlepši su tek izašli iz rerne uz šolju čaja ili kafu.
Po receptu Wille Yli-Luoma, Finca koji živi sa svojom ženom Rebekom u Portlandu. Drže pržionicu kafe i bar u kojem primenjuju posebnu tehnologiju da bi svojim mušterijama ponudili savršenu šoljicu kafe.
Za 16 pulla:
Testo:
50 g svežeg kvasca
500 ml toplog
mleka (morala sa da dodam još malo)
1 kg brašna
(T500)
300g šećera
1 kašičica soli
1 kašikica mlevenog
kardamoma
170 g putera
(omekšao na sobnoj temperaturi)
Fil:
250g putera(omekšao
na sobnoj temperaturi)
200g šećera
1 kašika cimeta
1 kašičica
mlevenog kardamoma
1 jaje za
premazivanje hlepčića
→ Kvasac rastopiti sa toplim mlekom i dodati u brašno. Mesite oko
15 minuta ručno ili 8 minuta mikserom sa nastavkom za testo. Kada se dobije glatko
testo ostavite testo u posudi, na sobnoj temperaturi sat vremena tj.dok se
testo ne uveća za duplo. Posudu prekriti krpom ili prozirnom folijom.
→ Dok testo raste pripremite fil. Puter izmešajte sa začinima i
šećerom i ostavite sa strane.
→ Lagano pobrašnjavite radnu površinu i naraslo testo oklagijom
razvijte u pravouganik (50x38cm) debljine pola cm.
→ Testo premažite filom skroz do ivica. Urolajte po dužoj stranici.
→ Valjak isecite na 16 trapeza (gornja stranica trapeza treba da
je kratka, skoro da oblik podseća na trougao). Gornju stranicu pritisnuti prstom
ka dole, tako da se približi donjoj ivici. Posle uštinite vrh koji ste
pritisnuli.
→ Poređajte u tepsiju na koji ste stavili papir za pečenje tako da
ostavite dovoljno mesta između kako se ne bi dodirivali. Ako treba, koristite
dve tepsije. Prekrijte krpom i ostavite sat vremena da naraste.
→ Uključite rernu na 210°C.
→ Narasle pulle premažite sa umućenim jajetom i pospite sa
šećerom.
→ Pecite u već zagrejanoj rerni, 15-20 minuta, dok se ne zarumene.
Služite
tople.
Prijatno!
Kinfolk Magazine: Issue 1 (Manifesto) from Kinfolk (kinfolk.com) on Vimeo.