02 03 Hleb & Lale, food & photography: Put na istok kroz zapad 04 05 15 16 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 31 32 33

Put na istok kroz zapad

34

Primetila sam da u poslednje vreme često listam foto albume. Volim što imamo one u kojima se lepe fotografije i imaju između stranica onaj divni, beli, mat papir. Tanani.
Listam i albume na kompjuteru.
Svrbe me tabani, žudim za putovanjem. Znam da neko veće nije na pomolu jer, ko je još video da gradiš kuću i putuješ po svetu!? Indija, Maroko, Tajland, Rim, Provansa... Čekaju me da dođem. Strpiću se.


U međuvremenu, svrnuću do Zagreba. Srce će mi ispuniti Foozdiji. I Marko. I Lou! I Lou!
Ići će i Peđa sa nama. Fuliraćemo se po Zagrebu. Piti kuvano vino i borovničeke. Posetiti Samobor i probati čuvene kremšnite.. Biće skoro kao kada smo nas troje išli u Nemačku.
Ma ne! Biće još bolje. The more the merrier!


Ne sećam se tačno čija ideja je bila da putovanje u Berlin produžimo za nekoliko dana, i osim njega obiđemo i neke gradove Nemačke. Neke za koje nismo nikad čuli. Ili smo čuli malo. 
Nemačku smo uvek posmatrali kao zemlju gde se ide da se radi. Ne da se zabavlja. Mislili smo da je dosadna, sterilna i da su svi gradovi isti, da svi Nemci, i mladi i stari, nose bele sportske čarape i sandale, safari šorceve i uredno su podšišani. 
Duboko u srcu znajući da sa tom slikom nešto ne štima, krenusmo na daleki put da razbijemo predrasude. Za tako nešto nije bilo dovoljno otići samo u Berlin, on je bio zvezda našeg putovanja i nije bio deo slike koju smo imali o Nemačkoj. Morali smo da zagrebemo malo dublje.  I tako dođosmo na ideju da posetimo Nirnberg (Nürnberg), Rotenburg (Rotenburgh), Virzburg (Würzburg), Bamberg i Erfurt. 


Nürnberg 
Naša prva stanicu u Nemačkoj. Već u hostelu naše predrasude su počele da se tope. Na recepciji nas je dočekao sredovečni bajker, srdačan i nasmejan.
Na kaldrmisanim ulicama Ninberga to veče nije bilo puno ljudi jer beše već kasno. Stare, autentične zgrade bile su sa smislom i divno osvetljene a visoke crkve i katedrale su davale ovom gradu neku posebnu mističnost. Na nekom skroz andergraund mestu popili smo pivo, crno kao zemlja. I neverovatno dobro. Sedeli sa nirnberškim studentima, koji su bili sve samo ne u safari šorcevima i uredno podšišani.
Vekovima su nemački kraljevi čuvali svoje dragulje baš ovde i Nirnberg im je bio jedan od dražih mesta za boravak.  To se naravno oseća na ulicama, raskošne su , ali ne okupane zlatom već snagom koja izbija iz neverovatnih arhitektonskih zdanja.
Celo pre podne smo se šetali kroz centar ovog  divnog grada, obišli Direrovu kuću, tvrđavu,  pili kafu na suncu i posmatrali njegove stanovnike, vesele, dobro obučene i moderne ljude. Ručali u kineskom restorančiću i nasmejani i ispunjeni krenuli put Rotenburga.
Onaj ogromni trg gde je Hitler držao govore nismo obišli. Nekako nam to nije bilo bitno za ovaj grad.


Rotenburgh 
„Ovde su kuće od čokolade, prozori su od marmelade...“ prva asocijacija na gradić kao iz bajke. Možda jedno najturističkijih mesta na ovom našem putu. Doduše, mi smo imali taj luksuz da osetimo Rotenburg u pravom svetlu jer smo putovali potpuno van sezone a još je i bio radni dan. Multijezični putokazi i natpisi u izlozima govorili su o tome koliko ovde može da bude gužva. Mi smo bili oduševljeni ovim bajkovitim mestašcem. Potpuno očuvan, zadržao je svoj srednjevekovni šarm i hodajući kroz krivudave uličice osećali smo se kao da smo se vratili nekoliko vekova unazad.
Mnogo manje šarmantne su cene kafe i kolačića koje slave Rotenburg- osušenih princes krofni bez fila, prelivenih čokoladom. Al dobro, morali smo probati, stvarno su izgledali privlačno.
Rotenburg je mali, lako se obiđe i odlična je stanica za pauzu.


Würzburg
Dragulj našeg putovanja. Grad na Majni okružen vinogradima osvojio je naša srca još isto veče kada smo stigli. Oduševljenje smo zalili jednim od najboljih vina koje smo probali u neverovatno kul i modernom bistrou. Jedva smo čekali da se probudimo i krenemo u osvajanje Vircburga.
Ujutro smo skontali da prozor hostelske spavaonice gleda na brdašca vinograda, koja su se tek bila zazelenela pa su iz daljine izgledala još lepša. Herman Hese je rekao da kada bi ponovo birao mesto gde bi se rodio, da bi to bio Vircburg. Sasvim je jasno zašto.
Nedaleko od hostela se nalazila tipična, nemačka pekara. Prepuna raznih delicija, slanih i slatki. Za sitne pare smo se nadoručkovali kao kraljevi i prećutno se dogovorili da pekare do kraja našeg putovanja budu mesto za doručkovanje, a nekad i ručanje.
Sunce je taj dan sijalo u punom sjaju da nam pokaže lepotu Vircburga. Kao i prehodni gradovi, arhitektura je bila fantastična stim što se ovde osećala i savremenost. Ljudi su bili energičniji, moderniji i užurbaniji. I svom tom vrtlogu na glavnom trgu, visoka, neverovatna, crveno bela katedrala. Ostali smo bez daha.
Na kraju smo se sunčali u bašti simpatičnog kafića i , opet, posmatrali prolaznike, pili domaći, hladni čaj od đumbira i jako želeli da ostanemo još nekoliko dana ovde. Da makar kratko živimo u ovom opuštenom gradu.
Al Bamberg je tiho dozivao i znali smo da nas tamo čeka nešto posebno.




Bamberg
Grad koji je preživeo Drugi Svetski rat bez skoro ijedne rane. Niko ne zna kako.
S obzirom da ga smatraju Rimom Frankonije, regije u kojoj se nalazi,  i da je skoro ceo pod zaštitom Uneska, očekivali smo more turista. Psihički smo se pripremili na graju svih jezika sveta.
Kada smo stigli, na sunčanim ulicama prekrivenim kaldrmom, čekali su nas stanovnici Bamberga, studenti, mladi ljudi, prodice, penzioneri. Svi na ulicama, uživaju u tom sunčanom popodnevu. Ništa nam nije bilo jasno...
Ustvari, jedino nam je bilo jasno da se nalazimo na jednom od najlepših gradova koje smo videli i koji živi punim plućima. Ulice pune ljudi, biciklova, štandova sa sirevima i cvećem. Praznika za oči i čula.
Nikad nećemo prežaliti što nismo prespavali tu noć u Bambergu.



Erfurt
Nakon energičnog Bamberga i divne Frankonije, stigli smo u nekad zvanu Istočnu Nemačku, regiju Turingiju, u Erfurt. Grad o kojem nismo znali skoro ništa.  Studentski grad sa dobrom kulturnom scenom nam je zvučao privlačno. I nije nas razočarao.
Čim smo ušli u njega osetila se razlika u odnosu na gradove Zapadne Nemačke. Mnogo mirnija atmosfera na ulicama i ljudi koji izgledaju skroz drugačije. Nekako alternativno (dobro) u odnosu na one iz Vircburga i Bamberga koji su nam učinili kao mejnstrim (onaj dobar).
Hostel je bio blago spuki , ogroman i monumentalan, pored Opere Erfurta uređen u moderno operskom fazonu, pa smo se osećali kao u operi. Malo čudno al nekako je baš išlo uz ovaj grad.
Sunčano, hladno jutro je opet osvanulo, kao da nas nagrađuje što smo se usudili putovati van sezone kada su tmurno vreme i kiša skoro pa izvesni. Ulice Erfurta se se napunile ljudima al ni blizu kao ulice gradova koje smo posetili.  Čak je i pekara gde smo doručkovali imala drugačiju ponudu,
Teško nastradao u Drugom Svetskom Ratu, grad nema te monumentalnosti  ali svejedno je izuzetno šarmantan. Uske ulice, uredno okrečene kuće i  arhitektonski dragulji oslikavaju Erfurt. Moćna katedrala čuva centar grad ispred koje u kaldrmi leže uklesana imena poznatih poput Fred Merkjurija, Rok Hadsona...  Nismo razumeli zašto al nam se svidelo. Govorilo je u prilogu Erfurtu koga smo posebno zavoleli.



Oduševljeni, iako je to slaba reč za ono što smo tada osećali, nakon nekoliko dana otkrivanja novih stvari i razbijanja predrasuda, krenuli smo ka Berlinu.  
U kolima smo sumirali utiske šta je ko više voleo. Lista ne voljenja je ostala prazna. 
Jedna potpuno nova zemlja se otvorila pred nama. Uzbudljiva, moderna, prostupačna i potpuno neočekivano, neverovatno povoljna za bekpekere.

Okolni  put do Berlina pružio nam je mnogo više nego što smo očekivali. Osetili smo dve Nemačke koje danas čine jednu. Razliku smo itekako osetili. Ona će postati još osetnija kada stignemo u Berlin.

Tekst je objavljen u aprilskom broju Mezze magazina.

Pašteta od dimljenog šarana i tolstolobika

(verzija za štampu)

2 kotleta dimljene rečne ribe (ja sam koristila dimljenu ribu Dtd Ribarstvo)
1 čen belog luka
Mileram (za posnu varijantu neutralna pavlaka od soje ili mekani tofu)
Wasabi (ili ren)
1 kašika kapara
½ kašikice belog luka u prahu
½ kašikice sveže ili suve mirođije
So, biber 


→ Kotlete ribe potopite pola sata u šerpu sa vodom.
→ Ocedite i obrišite sa salvetom višak kapljica.
→ Kratko propržite sa obe strane u tiganju bez dodavanja ulja, na srednje jakoj temperaturi.Da se zarumeni. 
→ Ribu očisititi od kostiju i iscepkati na komadiće.
→ Sve sastojke za paštetu izmešati i presuti u teglu. Količina milerama, wasabija i ostalih sastojaka zavisi u potpunosti od vašeg ukusa. Ja sam koristila 2 kašike milerama jer sam htela da ukus ribe dominira. Ako koristite neutralnu pavlaku od soje, polako je dodajte, kašiku po kašiku da ne bilo suviše tečno na kraju.
→ Štapnim mikserom izmiksajte do željene konzistencije. Možete kraće, pa da riba ostane krupnije samlevena a možete i duže, da dobijete baš paštetastu strukturu.
→ Prebacite paštetu u teglici i ostavite barem sat dva u frižideru da se ohladi.

Služite na parčetu domaćeg hleba uz kisele krastavce i alevu papriku.
Čuvajte u frižideru dva, tri dana.

Ljiljana iz firme Dtd Ribarstvo- Ribella poslala mi je paket smrznute ribe. 
Da probam. Bez obaveze, rekla je. 
I ja sam probala i zaista mi se svidelo. Osim u ovoj pašteti, dimljenu ribu sam pripremila i ispečenu u rerni uz krompir salatu i salatu od pečene paprike. Taj ručak je bio odličan! Gostu su voleli i šarana i tolstolobika.
Ljiljana, hvala :)

Ako i u buduće na blogu bude ovakvih preporuka, želim da znate da na blog nikad, ali baš nikad, ne bih stavila nešto što i sama ne bih kupila i redovno koristila. Ili nešto što mi se ne sviđa. Ili nešto što ima čudne nazive na deklaraciji proizvoda.
Eto :)

Labels: , ,

35 36 37 38