Život na selu I

Ušuškala sam se pod pistaći zeleni prekrivač, čaj sam stavila tako da mi je na dohvat ruke, tu je i komadić čokoladice. Mračak je počeo da pada, upalila sam sveće za atmosferu. Rudi mi se ugnjezdio kod nogu i konačno mogu da se opustim i krenem sa listanjem mog novog kuvara. Taman sam se začitala kad odjednom osetim zemljotres panike kako trese negde sa kraja pameti.
Vatraaaaa! Glupa vatraaaa!
Skačem, navlačim papuče, jaknu, trčim napolje, staza od šljunka, koju inače volim, mi otežava stvari. Otvaram vrata kotla- puvara. Sve, ma sve je izogorelo! Još par grumenčića se samo žari. #%*#=#+#**%$##*** !!!! Šta sada da radim? Tata je otišao kući, Miljan dolazi sa posla tek za 3 sata...
Okrećem se po kotlarnici. Ne znam, možda da natrpam papira pa kad se razgori da ubacim drva..
Ili da stavim karton pa drva.
Ne, bolje da sakupim drvca pa da probam da je opet potpalim...


Pa da, tako mi i treba kada sam rekla da hoću drva a ne gas i struju.
"Kuće koje se greju na gas su uvek nekako hladne." prekorno gledam Miljana kada mi je spomenuo grejanje na gas pre godinu dana.
"To je zato što je gas skup, pa ne može baš da se pravi tropsko leto u kući usred zime."
"Pa eto, ja hoću tropsko leto. Hoću da umrem od vrućine. Hoću da je u kupatilu uvek toplo. Znaš da mi je to mora iz detinjstva, to hladno kupatilo."
"Možemo i struju." predlaže realni čovek našeg dvojca.
"I šta onda kada nestane struje, šta ćemo onda ha? Smrznućemo se, eto šta. Ne, ne, struja isto ne može."
"Ok, onda ćemo drva. Jeste, u pravu si. Kuće gde se greješ na drva imaju posebnu toplinu. Jes da mi imamo podno grejanje pa to možda i neće imati veze, al ajd. I drva uvek ima, da, to je sigurna opcija."
Nerealni čovek našeg dvojca u tom trenutku je daleko u budućnosti, sluša pucketanje drva i već joj je toplo oko srca. Ne razmišlja o tome da se pucketanje i miris čuje i oseti samo u kotlarnici. Koja je napolju.


...Kotlarnica je toliko zadimljena da su mačori pobegli iz nje. Sagnula sam se i duvam da raspirim vatru, oči me peku. Stvarno više ne znam šta da uradim...
#%*#=#+#**%$##*** !!!!
Ma neću da odustanem, ima da napravim Gomoru u kotlu!
I mic po mic, i duv po duv, i kašljuc po kašljuc, rasplamsa se moja prva vatra.

Sa mirisom roštilja, garava ali sa pobedničkim stavom ulazim u kuću. Simka i Rudi su već zaboravili da sam tu, čaj se ohladio, svakako ne mogu tako nadimljena da se ušuškam opet, a gle, uskoro će i Miljanče da dođe kući sa posla. Moram nešto brzo da smislim inače ćemo jesti u 10. A mogli bi malo i da porazgovaramo od tom kotlu na struju...


Gulaš od lignji