02 03 Hleb & Lale, food & photography: Gost na blogu Srda iliti, šta ima u Meksiku 04 05 15 16 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 31 32 33

Gost na blogu Srda iliti, šta ima u Meksiku

34

Ne sreću se svaki dan ljudi koji te toliko inspirišu da im priđeš i izjaviš:
"Ti si meni super."
U moru novih faca, u prvoj godini u gimnazijskom dvorištu ja sam spazila mog kompanjona. Prišla sam joj i od tada  Srda zauzima jedno od glavnih mesta u mom srcu.
Danas vam predstavljam Jelenu, Srdu, moju najbolju prijateljicu za sva vremena :)

Izgleda da je ovo pravo vreme za podsećanje, da, prošlo je 10 godina. Da mi je neko dao još par godina, verovatno bih o Meksiku pričala kao o nečemu što mi se desilo u prošlom životu.
Prvi put sama tako daleko i vremenski dugo, a  najmanje pripreme. Jako malo sam znala, i otišla sam u nepoznato, drugi kontinent.
Ljudi uvek pitaju da li sam bila na ovoj i onoj plaži, nisam, a nije mi ni bilo bitno jer je Meksiko mnogo više od toga. Živela sam u gradu gde je skoro stalno u vazduhu sitna sitna kiša (llovisna), imala svoje prijatelje, omiljeni kafić, spavala u šatoru na plaži, prvi put videla nebo punooo zvezda, bila u krateru neaktivnog vulkana... toliko toga da je uživanje sećati se svih tih osećaja.



Xalapa je grad u kome ima samo par višespratnica, sa max  4 sprata, a ostalo su kuće. Male, gusto izgrađene, sa unutrašnjim dvorištem tolikim da stane betonska kadica za pranje veša, i to je to. Domaćinsta uglavnom nemaju mašinu za veš, već ga sami peru ili nose u vešernice. A ljubimci imaju počasno mesto na ravnom krovu kuće.
Živela sam u maloj sobici, ispred kuće je bila radnjica, par kuća niže bila je vešernica i žena koja prodaje domaće tortilje. Kada sam krenula u pekaru da kupim hleb ili neko slano pecivo, dočekala su me slatka i ljuta peciva - lekciju da oni jedu tortilje umesto hleba sam brzo naučila.


Razno voće može da se nađe na svakom ćošku, kao kod nas kokice, samo što ga oni još začine čilijem. Do kraja mi nije bilo jasno zašto kvare ukus voća nekim dodatkom, a isto važi i za slatkiše.
Šetnja ulicama nikada ne može da dosadi. Uvek će vas nešto iznenaditi, detalj od keramike, zelenilo i cveće; generalno  njihova posvećenost  kreiranju  ambijenta, bojom i oblicima. Tako stvaraju životni prostor i prenose ga na ulicu.


Na uličnim proširenja i manjim trgovima žene spremaju hranu, od supa (pozole), kukurznih  tortilja prženih u ulju sa sirom, pasuljem ili drugim prilogom do kuvanih  kukuruza  sa majonezom i rendanim sirom (a kukuruz jedva da se oseti)... sednete na klupu i uživate. Ili nastavite dalje, zasladite se kod komšije koji prodaje slatkiše, možda i  kupite cigaretu  na komad i nastavite dalje  svojim putem.                                                
Uličice centra pune su štandova sa ručno pravljenim proizvodima (ogrlice, minđuše, papuče, marame, ogrtači,…), sve što vam treba da se ukrasite i osećate se posebno.  Često uveče, kada se vraćate kući, na poznatom mestu, mogu da vas dočekaju mariači koji čekaju poziv da zapevaju i zasviraju ispod nečijeg prozora.


Njihove plaže, bar one koje sam ja posetila, su odmah uz glavni put. Talasi su takvi da se malo teže pliva, tako da ni ne čudi što većina ljudi ne zna da pliva iako žive blizu mora.    

                                                                                
U obraćanju su vrlo bliski i odmah mogu da vas zovu moje dete i kažu volim te, naravno da to ne mora uvek biti iskreno, ali sigurno doprinosi  nekom osećaju prihvaćenosti.
Podrazumevalo se da navijam za neki njihov fudbalski klub i idem na utakmice, prisustvujem svečanom božićnom ritual i idem na lokalne borbe kečera  (zabavu za sve generacije).

Jedan post se čini kao malo mesta za pokazati  sve slike i ispričati priču za svaku od njih, ali dovoljno za jedno moje kratko sećnanje i  maštanje za vas.

Supa od tortilja (Sopa de torilla)


Sastojci za 4 porcije:

8 tortilja (jedno pakovanje)
2 paradajza
½ crnog luka
1 čen belog luka
1l povrtnog bujona
1 grana peršuna
¼ kašikice origana
1 kašikica šećera
2 duguljaste paprike
1 avokado
Rendani sir
Kukuruz šećerac
Kisela pavlaka (po želji)

Iseckamo na kockice paradajz, papriku, crni i beli luk.
U šerpi srednje veličine zagrejemo ulje i  propržimo jednu papriku, da zamiriše.  Dodamo crnu luk i zajendo pržimo oko 3minuta. Zatim dodamo beli luk i paradajz, mešamo da se dobro sjedini. Začinimo sa ¼ kašikice origana i kašikicom šećera, sve kuvamo po par minuta. Sipamo povrćni  bujon i pustimo da provri. Ukoliko je potrebno možete dodati  još vode. Kada dodamo iseckanu granu peršuna prekrijemo i  kuvamo 15 minuta na slaboj vatri. Napomena: Nikako nemojte dodavati so, bujon će biti dovoljan.
Tortilje iseći na trake (debljine do 2cm), i prepoloviti. U dosta ulja ih pržiti dok ne porumene. Staviti ih na salvetu da pokupi višak masti. Drugu papriku iseći na kockice i propržiti, ili ostaviti svežu.
Avokado iseći na kockice.

Serviranje:

U svaki tanjir rasporediti tortilje, preliti supom i dekorisati sa avokadom, rendanim sirom, paprikom, kukuruzom . Ukoliko želite možete dodati i kašikicu kisele pavlake.
(verzija za štampu)

Uživajte i prijatno!


Labels: , , , , , ,

35 36 37 38