Traktori svako jutro prolaze pored mene dok trčim oko Begeja.
Tu i tamo zasmrde svinje, koke šetaju kroz dvorišta a psi laju kao poludeli kada prolaziš pored njih.
Na pijaci bake u onim suknjama sa 1000 slojeva dele tezge i prodaju sezonske namirnice.
Dan počinje rano i u četiri posle podne selom zavlada neopisiva tišina.
Nedeljom ujutro svi su doterani, idu u crkve na mise, predavanja i razne religijske aktivnosti. A posle, kao i u svakom selu, ulice se isprazne. Kao da su svi zaspali.
Ako je leto, oko 7 odlaze svi na sladoled u jednu, jedinu poslastičarnicu.
Ako je zima, iz dimnjaka se puši dim a kroz ograde se nazire svetlo u kuhinjama. Mrkli, tihi mrak.
Ima lepih kuća, ima gadnih, starih, novih, rozih i boja kajsije al ima i puno belih, isprano oker i zelenih.
Aliiiii!
Neki dan, ulazim u Univer da kupim brašno za hleb. To je seoski Univer, nije bogznakako velik. Pokupim brašno, i pre nego što ću da zađem u red ka kasi, krajičkom oka uhvatima nešto zeleno.
Alarm počne da zvoni u glavu, štaaaaaa??? Jel ja to vidim avokado? U neverici dotrčim do rafova sa povrćem i gledam u te obožavane zelene povrćkevoćke. Fest je zelen, tvrd, mislim, očigledno je nezreo. Ali koga briga??? U selu se pojavio avokado! Sazreće kod kuće, staviću ga u papirnu kesu sa bananom i na kraju će sazreti! Kupujem sve, odmah! Sva 4! Neka misle da mi, Petrovčani, obožavamo avokado pa će poslati opet!
I to nije sve.
Pozorište radi. Dobro, predstave su uglavnom na slovačkom ali za 2 godine ću već znati jezik. Već znam svašta.
Rudy nje dobri (Rudi, nisi dobar); Kak si pekna (Što si lepa); Hcem teraz (hoću sad); Njehcem (neću); Ne vjem (ne znam); Nje razumem...
Načula sam da se održavaju časove joge dva puta nedeljno, tu negde blizu moje kuće. Moram to da ispitam.
A kod doma zdravlja okačen je oglas da se održavaju časovi francuskog, italijanskog i nemačkog. Da li sledi oglas za časove oboe????
Ima i kineski restoran! I odlična picerija!
Svi, baš svi, voze bajseve. Kao u Kopenhagenu, samo su bajsevi totalni raspad, što mi je još bolje. Ne kradu ih i ni ja mog krntu ne moram da zaključavam.
Sve ulice su uredne, travnjaci pokošeni i cveće zasađeno.
Ljudi su uglavnom pristojni, često mi kažu Dobar dan na ulici, a ni ne poznaju me.
I tako su svi opušteni. I u banci, u pošti, i prodavnici i pekari...
Postoji ozbiljna mogućnost da živim u najkul selu u Vojvodini. A možda i šire.
Strava!
Ciganske
rezy
15 g svežeg kvasca
1 kašikica šećera
2 jaja
125 ml pavlake
50 ml toplog mleka
Prstohvat soli
125 g putera
450-500 g brašna (T500)
Narendana korica ½ limuna
130 g šećera
1 kašikica cimeta
1 jaje za premazivanje hlepčića
→ Kvasac rastopiti sa toplim mlekom i
kašikicom šećera.
→ Puter otopiti u šerpici.
→ U činiji izlupajte jaja, dodajte puter,
pavlaku, koricu limuna i sve žicom izmešajte. Dodajte 100g brašna, izmešajte i dodajte kvasac.
→ Dodajte još 100g brašna i so. Izmešati
i dodajte još oko 250g brašna. Mesite oko 7-8 minuta dok ne dobijete glatko
testo. Po potrebi, dok mesite, dodajte još brašna da bi konzistencija testa
bila dobra.
→ Činiju prekrijte krpom i ostavite
testo da odmori 15 minuta na sobnoj temperaturi.
→ Dok testo odmara, pomešajte šećer i
cimet.
→ Lagano pobrašnjavite radnu površinu i testo
oklagijom razvijte u pravouganik debljine 1 cm.
→ Testo pospite šećerom i stranice
razvaljanog pravougaonika preklopite ka sredini. Prvo levu stranicu do sredine,
pa desnu do sredine, pa gornju i na kraju donju.
→ Ponovo razvaljajte testo na debljinu
1cm i isecite trake širine oko 5 cm a dužine oko 10 cm.
→ Uključite rernu na 200°C.
→ Trake poređajte u tepsiju, na koju ste
stavili papir za pečenje, tako da ostavite dovoljno mesta između kako se ne bi
dodirivale. Svaku traku uvrnite na sredini (da dobijete oblik kao mašnica),
premažite belancetom i pospite malo šećerom.
→ Pecite rezy, u već zagrejanoj rerni,
15-20 minuta.
Služite tople.
Recept je iz slovačkog kuvara autorke
Ludmile Dankove. Napisan je u maniru šolja ovoga, šolja onoga i brašna koliko
treba :) Ja sam to prevela na naški tj. prilagodila sma recept nama koji još
uvek ne mesimo testo po osećaju ;)
Nisam uspela da otkrijem zbog čega se zovu Ciganske rezy. Na internetu kada sam ukucala taj naziv dobila sam recept za neke čokoladne kocke. Kako god bilo, ove mašnice su jako fine za doručak ili uz čaj ili kaficu. I hrskave i meke su a mešavina šećera i cimeta im daje divan miris.
U Bačkom Petrovcu su jedna od omiljenih peciva.
Prijatno!