02 03 Hleb & Lale, food & photography: Gost na blogu Mali Iv iliti šta ima na Skijatosu 04 05 15 16 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 31 32 33

Gost na blogu Mali Iv iliti šta ima na Skijatosu

34
Ok, verovatno većina vas zna Mali Iv i prati njen blog Slurporama & Cutensils. Ono što sigurno ne znate jeste to da je ona pravi Cutensil, to je Miljan rekao već nakon sat vremena razgovora sa njom. Da nema dlaku na jeziku, to znate. Ali kako joj je glas mek i kao da peva dok priča, to možda ne znate. I još svašta slutite ali niste sigurni.
Kada smo počele da pratimo jedna drugoj blog nisam ni slutila da ću za manje od godinu dana sedeti na njenoj novoj terasi i da će mi ona u sedam ujutro zaneseno pričati o novoj kuhinji i gde će da drži šta i šta će sve da kuva u njoj. Da će baš ona i Matija postati moji bliski prijatelji i da ću sve što sam mislila i slutila o njoj u stvari otkriti uživo. Polako i natenane.
I mnogo mi je drago zbog toga.
I što ću danas, zajedno sa vama uživati u jednoj pravoj mediteranskoj priči i sjajnom receptu.
Izvolimo :)



Leto je moje vreme. I ja sam jedna od onih osoba koje čitave godine žive za leto i letovanje. Takođe, ja živim za more. Kada bih morala da proberem najlepše letovanje iz svojih uspomena, sigurno bih se odlučila za kasno leto 2011. i Skiathos. Zbog toga sam i odlučila da tokom gostovanja kod La, taman kao dobrodošlicu letu, pišem o ovom putovanju. Pa, zdravo svima, mada mnoge od vas poznajem već dugo.


Mati i ja smo jako dugo čekali ovo letovanje. Puno smo radili te godine i kada je došlo vreme da se bira destinacija, mislim da je bilo potrebno samo tek nekoliko dana da odaberemo idealno mesto i rezervišemo smeštaj. Ne sećam se tačno preko koje agencije smo išli, ali znam da je lako bilo naći taj neki last minute aranžman, jer smo bili slobodni tek od septembra, a tada je gužva već oskudevala. Nakon tog leta, odlučili smo da u budućnosti letujemo samo u 9 mesecu i nikako drugačije. 

Bili smo uplatili dva uzastopna aranžmana, tačnije 3 nedelje, a cena je bila i više nego smešna, jer je te godine Grčka i dalje imala problema, pa se svojski trudila da se turizmom izvuče što više. Sećam se trenutka oduševljenja kada smo se trajektom približili ostrvu i kada sam ugledala taj grad... Kada me neko pita kako bih najkraće opisala ovo magično ostrvo, rekla bih: arhitektura Santorinija i skrivene plaže Zakintosa. 2 u 1.


Bili smo smešteni u srcu grada, kraj glavne ulice u jednom od privatnih mini apartmana. Imali smo čistu i tihu sobu sa minijaturnom terasom i ogradom od kovanog gvožđa. Terasa je gledala na sporednu ulicu prekrivenu kaldrmom i crvenim muškatlama i kaktusima u posudama od terakote. Na terasu su jedva stali stočić i dve stolice, no, to nam nije smetalo da se svakog jutra razbuđujemo na njoj sa šoljom kafe i čaja. 

I nakon jutarnje šoljice napitka, otvarali smo mapu i dogovarali se koja je sledeća plaža koju moramo istražiti. Onda bismo pakovali peškire, moja velika i matora peraja, flaše vode i voćke i kretali ka ciljanoj destinaciji. Svaki put kada smo kretali nekuda, morali bismo proći kroz centar grada i luku. Mačke... Mačke svuda oko nas, u vidu suvenira, ornamenata, logotipa, dekoracije i živih, umiljatih, maznih stvorenja... Kako krenemo negde, tako naiđemo na neku od družina i onda putovanje do plaža traje i traje, jer ja moram da zastanem i da se izmazim sa svakom.


A osim mačaka, tu je i dizajn, odnosno obraćanje pažnje i na najmanji detalj. Naravno, aparat nisam ispuštala iz ruku i da nisam trenutno u gostima, ovde bih vas udavila sa još jedno 5000 reči i barem troduplo slika. Ali, kako bi Iva sada rekla, moram da se ponašam. :) Dakle, gde god da krenete, svako ćoše je uređeno kao da je spremano za morski editorijal Brava Casa. Rustick nameštaj i DIY elementi su se savršeno uklapali u taj mediteranski stil, bela je naravno preovlađivala, ali moram primetiti da je plave bilo mnogo manje nego što sam očekivala i to mi se dopalo. Zato je bilo ciklama i tirkizne u izobilju - na moju veliku radost. 

Grad je dobijao na posebnom šmeku tek predveče, kada bi stanovnici popalili svoje fenjere i sveće (gde god da pogledate), pa je sve odisalo romantičnim prizvukom. Sreća pa sam tamo bila sa dečkom (tada mi još uvek nije bio muž), inače bih uvenula kraj onoliko taverni koje kao da su iskočile iz naj romance filmova ikad. Teško je bilo odabrati restoran za proslavu našeg posebnog dana, ali kada smo našli onaj savršen, znam da sam tada jela najukusniju pizzu Parmu i pila najpitkije vino. Ili sam bila opijena morskim vazduhom, morem i ljubavlju, pa je sve bilo kao da sam na oblacima, ne bih vam sada znala reći.


Kada smo obilazili plaže, a verujte mi, ima ih preko 20-ak, kraj svake smo uzdisali. Svaka je imala svoj mali, privatni Raj, svaka je imala kristalno čisto more i mekani pesak i svaka je imala svoj temom određen bar i muzičku plejlistu. Septembar je obilovao praznjikavim ulicama, tako da smo imali čitavo ostrvo za sebe, bez pijanih ''Oy, chum, let's get drunk and wasted, like we never saw the big blue sea!''. 


Ono što mi se verovatno nikada nije desilo do tada, jeste da sam bila srećna dok je na moru padala kiša. Negde na polovini letovanja, dva dana je bilo prilično oblačno i čak je jedan dan padala kiša. S obzirom da smo imali tri nedelje za čitavo ostrvo i kupanje, ta dva dana smo iskoristili za šetnje i istraživanje arhitekture grada. Čini mi se da nije bilo ulice koju nismo obišli, brdašceta, vetrenjače ili bitnog objekta. 

Ti dani su bili savršeni za fotografisanje, a sećam se da sam još tada nosila tatin stari Olympus i divila se detaljima i bojama koje je uspevao da uhvati taj mali škljocavac. Fotografija ispod - potpuni digitalni Turner, zar ne? 


Nekih par dana pred povratak u Beograd, sasvim slučajno, otkrili smo posebnu lagunu nadomak grada. To je zapravo bila uvala unutar glomaznih stena koje su se krile iza granica gradića, a u njoj i njenim čarima uživali su samo lokalci. Naravno, tu smo ostali do samog poslednjeg dana. Skriveni od pogleda, sa dovoljno visokom stenom za sve moguće vratolomije i skokove i predivnim morskim dnom za istraživanje i iscrpljivanje mojih peraja. 

I sada, kada se sećam Skijatosa i tog leta, više pamtim tih nekoliko dana na stenama, nego sve ostale plaže zajedno. Jer kada razmislite, skoro svako grčko ostrvo ima slične plaže, svuda je more isto i svuda nam oči upijaju taj horizont i tirkizne prelive u plićaku. Međutim, kada dobijete ovakvo ostrvo, sa toliko skrivenih mesta i uvala, sa toliko uličica i prozora u cveću, nekako vam u sećanju ostane sama duša ovog mesta, njegov lokalni jezik i lepota koju vidite i tokom oluje i kiše. 


A kako smo zvanično ušli u leto, moj gurmanski mode nalaže salate, povrće i što manje baktanja u kuhinji kraj šporeta. Ovaj recept nije grčki, ali jeste 100% letnji. Sa sve pečenjem korpica, potrebno vam je 25 minuta za njegovu pripremu i osim sira, svi ostali sastojci su lagani i zdravi. Moja preporuka za piće jeste: ohlađeno penušavo vino, svetlo pivo sa kriškom limuna ili gazirana limunada. 



Tortilja korpice sa povrćem

Potrebne namirnice za 2 (ili 3) osobe:

- 1 paradajz
- 1 paprika (ja inače koristim crvenu, mada sam ovog puta iskoristila žutu baburu)
- 1/2 manje glavice crvenog luka
- 1 šoljica crvenog pasulja
- 1 šoljica kukuruza šećerca
- 1 šoljica soka ili pirea od paradajza
- 150 g trapista
- 3 manje tortilje
- začini: so, biber, peršun i po želji: piment, garam masala, worcester sos

Priprema:

Na dobro zagrejanom teflonu, prvo prodinstati sitno seckan luk, crveni pasulj i kukuruz. Nakon par minuta, povrću dodati takođe sitno iseckane paradajz i papriku. Dodati začine. Kada povrće pusti svoj sok i počne se kuvati, dodati sok od paradajza. Voditi računa da se svo povrće ravnomerno skuva, i kuvanje je gotovo tek kada se sok od paradajza zgusne i kada se pasulj počne raspadati.

U modle za kapkejs postaviti podlogu. Ja koristim silikonske modle, koje podmažem sa mrvicom ulja (i četkicom). Kao testo u ovoj varijanti, najbolje idu tortilje. Pošto je ovo brz obrok, onda preporučujem kupovne tortilje, do 20 cm prečnika. Iseći jednu tortilju na 4 jednaka dela i svaki deo pažljivo saviti i smestiti u pojedinačnu modlu, tako da krajevi tortilje vire izvan modli. 

Sipati sos sa povrćem u svaku od korpica i preko posuti narendani trapist. U principu, ovde može ići bilo koji žuti sir, međutim, već godinama ja najviše koristim trapist. Preko sira posuti seckani peršun. Peći 10 minuta u rerni zagrejanoj na 250 stepeni, sve dok se sir ne otopi i dok se vrhovi tortilja ne zapeku. 

Ukupno vreme pripreme: 25 minuta


Labels: , , , , , , ,

35 36 37 38