02 03 Hleb & Lale, food & photography: Gost na blogu Danka, iliti Švedska, ljeto i puževi 04 05 15 16 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 31 32 33

Gost na blogu Danka, iliti Švedska, ljeto i puževi

34

Danka i ja nismo prijateljice koje se čuju svaki dan, dopisuju ili tako nešto. Nas je Internet spojio na svoj poznati, čudni način i od prvog razmenjenog komentara među nama postoji neko posebno razumevanje. Njeni postovi dopiru dublje do mene, diraju me u srce, naježim se očas posla i ostavljaju me dugo zamišljenu. Danče me je dotakla svojom iskrenošću, divnim, pitkim i životnim pričama. Naš susret uživo bio je samo potvrda koliko smo u stvari nas dve sličnih senzibilteta. Samo što je Danka osim otvorene duše i veeelikog, glasnog smeha i lavica, hrabra i čini mi se da ta pomera planine kada hoće :)

Nas dve, eto, nismo prijateljice ali nešto posebno jesmo, i zato ću ja kada odem kod nje (a otićiću uskoro, sigurna sam) da joj kuvam i da kuvamo zajedno. Toplu čokoladu i one kanelbular obavezno da isprobamo da umesimo.
Danas ona kuva za nas i časti jednim savršenim letnjim jelom i pričom koja je Danka kao takva.
Uživajte!


Hej! 

Upravo ste naučili pozdrav na švedskom. Za početak sasvim dovoljno. Priznajem, izbjeći ću putopise o Sjeveru, jer njih možete naći posvuda po internetu, ali neću izbjeći da vam kažem da jedva čekam da Lalicu ugostim u Geteborgu, gdje trenutno živim, ali za sada, evo virtuelno kratak skandinavski pozdrav uz par činjenica koje je dobro znati:

- Ne postoji loše vrijeme, postoji samo loša garderoba.
- Šveđani vole i znaju da uživaju u hrani i dobrom vremenu.
- Svi savršeno pričaju engleski.
- Ljeto u Švedskoj zna da bude nevjerovatno lijepo, ali i zima takođe.
Ukoliko želite da dođete, samo se ugledajte na Šveđane i držite se njihovih postulata. I tražite u svemu samo lijepo.
Ono što meni nedostaje u Švedskoj su pijace i vreva i gužva na njoj.


Kod nas u bašti bilo je svega: mirisnog paradajza, sitnog luka, krompira sa rupicama, krastavaca sa grbama, patlidžana sa pjegicama, jagoda sa nedozrelim vrhovima. I nikada ništa ukusnije od toga nisam jela. Mama je znala ujutru da ustane prva, uzme svoju plastičnu ljubičastu posudu i ode do bašte, dok je još rosa spavala posvuda. Vraćala se sa Mubb klompama nalijepljenim blatom odozdo, pa je ljeskovim štapićem, tu iza kuće skidala naslage trave i zemlje, dok je posudu ostavljala na stepenicama ispred vrata. Onda bi naišla teta koja nam je donosila mlijeko, uzela krastavac sa vrha i viknula:
“Zoooorana, pokrašću ti ovo!”
A mama je iza ćoška odgovarala:
“Ma samo pokradi, bar znaš da nije prskano”. I nastajao je obostrani smijeh.


I stvarno, kao dijete pamtim da smo zlaticu “kupili” rukama, da se kupovao neki “plavi kamen” koji bi služio kao zamjena pesticidima, da se bašta prekopavala nekoliko puta i da u nju nije nikada ušla ni jedna hemija nepoznatog porijekla. Ona je sa takvom pažnjom pazila na svaki pelcer, na svaki zametak, podvezivala paradajz i “udarala kočiće”, do kasno u noć zalijevala paprike i nikada se nije žalila. A onda sam se ja odselila. U Švedsku. I tog prvog ljeta kada sam otišla, nazvala me u suzama jedno veče.
- Znaš, od moje bašte nema ništa, rekla je skrušeno.
- Kako misliš ništa? Pa zalijevaš svako veče!
- Nije do suše, znaš, nisam htjela da te time opterećujem, ali pojavili su se puževi. Crni, golaći, ogavni i pojedoše sve, jedva je izgovorila.
Ćutala sam par sekundi, pa rekoh:
- Pa čekaj, jel to samo kod nas ili ima i kod komšija?
- Ima i  kod njih, ali kod nas ih ima nenormalno. Sve sam pokušavala što sam znala, guglala sam, tamo sam negdje pročitala da treba da se stavlja so, pa ljuska od kuvanog jajeta, ali ništa, oni jedu sve i ja nemam snage ni da udjem u baštu, sav trud mi je uzalud! I znaš, to je nama Amerika sve bacila, rekla je kao da zaista vjeruje u to i kao da je sva ljutnja ovog svijeta čučala u njoj.
Suzdržala sam se jedva da se ne nasmijem, ali znala sam da nije vrijeme za to.
- Mama, pusti Ameriku, nego otići ću ja ovdje da vidim da nema šta za te puževe.
- Ne kupuj mi hemiju, molim te. Onda je bolje da nisam ni sadila. Ja hoću da imamo zdravo povrće, da ima ukus i da nije plastika. Znam da je tamo krastavac prav ko strijela i da se paradajz sija i ne gnjije danima. Zasadila sam dinju samo zbog tebe i mente čitav žbun. I čeri paradajz. Da kad dodješ, da ima svega, a vidi sad ovo.


I onda sam joj kupila neku so specijalnu za ekološku baštu, protiv puževa, ali kaže da je slabo šta pomogla. Ipak, ove godine je malo bolje, ali borba sa “Američkim puževima” i dalje traje.


I eto, ova Švedska nema pravu pijacu i ne miriše baš sve kao kod mame. I svaki put kad udjem kod Turaka u piljaru, pomislim koliko je puževa prošlo pored te tikvice i kako da operem ovu jabuku? A onda sam neki dan, vozeći se kroz naselje nekim zamjenskim autobusom vidjela male baštice, od po nekoliko kvadrata, prepune svega. Saznala sam da mogu da se iznajmi komad zemlje tu i da čovjek sam uzgaja ono što želi. I prva misao mi je bila: ništa neće biti prskano. A onda sam na putu do stana vidjela kako iz trave, uz trotoar, gmile crni puževi, golaći. I više nisam znala šta da mislim, sem da mi ni puževi ni niko neće ideju upropastiti.

Ljetna salata sa dinjama

Za 4 osobe potrebno:
2 dinje (ja sam uzela dvije različite vrste)
1 krastavac
1 glavica ljubičastog luka
Morska so
Maslinovo ulje
Bijelo balzamiko sirće
Stručak mente

Priprema:
Dinju izvrtiti malenom kašikom na sitne okruglice ili isjeći na kockice. Krastavac isjeći tanko po dužini (nožem ili guljačem krompira), a luk na tanke kolutove. Sve zajedno pomješati, posuti sirćem po želji i uljem, posoliti manje nego obično. Usitniti mentu i dodati joj morsku so, te zajedno posuti po salati. Služiti hladnu, uz mnogo dobre muzike  i među dragim prijateljima, na balkonu, terasi ili u dvorištu. 


Losos okupan čeri paradajzom

Za 2 osobe potrebno:
Jedan veći file lososa ili dva manja
Čeri paradajz
Rukola
Hladni sos po želji (ja sam izabrala Remoulad sos*)
Morska so
Maslinovo ulje
Biber u zrnu
Svježi začin (ja sam izabrala omiljenu baziliku)

Priprema:
File lososa staviti na pleh, prethodno namazan uljem. Posuti morskom soli, usitnjenim biberom i listovima bosiljka, kopra ili bilo kojeg začina po želji. Ugrijati rernu na 220°C i ubaciti sve u rernu na 20-ak minuta (ovisno od jačine peći).
Dok se losos peče, oprati rukolu i čeri paradajz, usoliti i malo pouljiti.
Spremiti sos po želji. Šveđani obožavaju pomenuti remoulad sos uz ribu, kao i hladni ajoli (aioli) sos.

*Remoulad (engl.remoulade souce) se pravi tako što se izblenda po malo svega: krastavac, mrkva, luk, karfiol, šećer, malo soli, sirće, senf, žumance, malo majoneze i malo pavlake, te začina po želji, poput kumina, čilija, bibera, korijandera ili sl. Sos je prilično sladak-kiseo, ali Šveđani su i poznati po svojim neobičnim kombinacijama slatkog i slanog.

Losos obavezno probati pri posjeti Švedskoj, jer on je klasika i tradicija ovdje, potom se rashladiti bijelim vinom i uživati u dubini očiju sagovornika. 


Labels: , , , , , ,

35 36 37 38