02 03 Hleb & Lale, food & photography: Keksi za jesenji ponedeljak 04 05 15 16 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 31 32 33

Keksi za jesenji ponedeljak

34

Ima taj jedan momenat na dan održavanja Gozbe kada me redovno hvata panika i imam osećaj da ništa neće biti spremno na vreme. To obično bude kada se svi okupimo ujutro rano i pišemo konačne spiskove ko šta radi. Tada još ništa nije spremno, ni mrvicu. Prostor je ogoljen, klope nema i ja sam tada u fazonu- o ne, zagrizla sam više nego što mogu da progutam.
Isto sam osetila i ovog puta, na Ciglani dok smo doručkovali.


Ali kako uvek biva, to traje toliko kratko, dok trepneš razbežimo se svako na svoju stranu i bacimo na posao. Niko nema vremena da razmišlja o veličini zalogaja.

Ovo je bila naša peta Gozba i svo iskustvo koje smo stekli izašlo je na videlo.

Ivana i ja smo bile u kuhinji, nekih 200 metara od galerije, pripremale večeru. Nas dve smo tim, kuvamo zajedno već skoro dvadeset godina (omg!) i još se nije pojavila osoba koja može da parira Ivani kada je u pitanju moj kuhinjski kompanjon. Dok kuvamo smejemo se, plješćemo rukama i pevamo. Pa kako onda da klopa ne bude ukusna?! Još kada i Miljanče uleti da pripomogne, sve je lakše.

Kuhinja je za ovu Gozbu bila topla, nasmejana ispunjena mirisima belog luka, bundeve, domaćeg čipsa sa zelenim biberom i slatkastog paradajza, sveže ukuvanog.
Bila sam potpuno opuštena, nisam se ni pitala šta se dešava u galeriji. Prosto sam znala da će sve biti u redu i onako kako treba.

Znam da su i oni tamo tek ponekad pomislili na nas, i to samo zbog gladi :)


Kiša je počela da pljušti već oko podne i nije stala. Prava pravcata jesen, ne ona nežna zvana Miholjsko leto već mlada, energična, stamena, hladna. Stajala sam sa tortom u rukama, gledala u pravcu galerije i pomislila-
O Bože, pa mi ćemo se smrznuti!!! Gosti će se smrznuti! 
A onda sam ušetala u taj neverovatan prostor koji je Iv učinila još lepšim! Zaboravila sam i na kišu i hladnoću. Matija, Đole, Boris (koji je još i snimao sve!), i Miljan su joj pomagali da sprovode u delo svoje zamisli i polako od galerije pravili mesto gde će se ljudi kucati čašama, smejati, upoznavati i jednostavno, osećati se baš dobro. 
Mislim, nema šanse da bude hladno, nema šanse da da ova ekipa nema džokera.
Zapalili su ga baš pre nego što će gosti da dođu. Mislila sam da prostor ne može da bude lepši a onda sam videla vatru u kaminu i da, izgleda da može.

Bila sam potpuno oduševljena!


Pribiližavalo se vreme dolaska gostiju. Svi smo užurbano leteli po galeriji, završavali, kada sam krajičkom oka uhvatila Sonju u cvetnoj haljini kako fotka i smeška se, uživa. Znala sam da je ona dokumentovala taj preobražaj galerije, i da ću u njenim fotkama pronaći sve propuštene momente. Tek kada vidim njene fotke i Borisov video, za mene je Gozba potpuna.


A onda su stigli i oni, ekipa bez koje bi Gozba bila samo ukusna večera u prelepo dekorisanom prostoru. Bez nje naš posao ne bi imao smisla.
Ta ekipa je najvažniji deo naše priče.

Ovog puta su stigli sa kišobranima, kaputima i kabanicama ali sa osmesima i raspoloženjem koje je dodatno transformisalo galeriju. Podelili smo domaći pelinkovac, rukovali se i započeli slavlje.

Život je lep, drago mi je da sam ga proslavila sa Gozbom.


Keksi za jesenji ponedeljak/ Keksi sa orasima i cimetom

Kekse smo poklonili svakom gostu da uz jutarnju kaficu ili čaj prolongiraju Gozbu. Jedan od njih, Borjan, mi je javio da keksi nisu dočekali ponedeljak. Tako da mogu da budu i za nedelju veče :D 

Recept sam dobila od komšinice Danijele i prilagodila Gozbi. Originalni recept je sa belim brašnom, lešnicima i uzom, u pitanju su neki grčki keksići.

Za 35 keksića

250 g putera (omekšalog na sobnoj temperaturi)
8 kašika šećera demerara (od šećerne trske) (ako stavljate beli šećer, stavite 6 kašika)
200g oraha (samlevenih na krupnije, možete ih iseckati jako sitno nožem, bitno je da orasi ne budu skroz samleveni)
400g speltinog brašna
2 kašike ekstrakta ruma
1 kašičica vanila ekstrakta
1 kašičica cimeta

Korica od 1 limuna

→ Rernu uključite na 180°C. 
→ Penasto umutite puter i šećer. Dodajte cimet, vanilu, rum i koricu limuna. Kratko umutite.
→ Dodati orahe i brašno i kada se sastojci pomešaju, istresite ih na radnu površinu i rukama formirajte glatko testo.
→ Kašikom uzimajte testo i rukama napravite kuglice veličine ping-pong loptice. Svaku kuglicu stavite u tepsiju koju ste obložili papirom za pečenje. Blago pritisinite rukom lopticu da se malo spljošti. Ako tetso pukne na krajevima, malo ga popravite rukom. Kekse možete pritisnuti i viljuškom, za malo lepši izgled ali to uopšte ne utiče na ukus.
→ Pecite u već zagrejanoj rerni 25 minuta (ali već na 20 proverite situaciju, vreme pečenja najviše zavisi od vaše rerne).
→ Prebacite ih na rešetku da se ohlade i spremni su za grickanje. Odlični su i nakon nekoliko dana, samo ih čuvajte dobro zatvorene. 
(verzija za štampu)


Foto: Sonja Lazukić
Porcelan na poslednjoj fotki: Blatobran galerija, Tatjana Parađanin, Julia Draškoci
Foto keksa: Ja :)

Hvala prijateljima Gozbe što su nam pomogli da druženje bude tako posebno:

Ciglana Klub ljubitelja teške industrije, Naturally divine,  Zrno, pekara Šarlo, Home Made Company, Delicatea, Bio Panon, Organic Home Delivery, Pasta Bar, Milicina radionica kecelja, Vinarija Aleksandrović, OrganicBg delivery, Lucerna

Labels: , , , ,

35 36 37 38