02 03 Hleb & Lale, food & photography: Gastro ekspres Berlin 04 05 15 16 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 31 32 33

Gastro ekspres Berlin

34

Ne mogu da kažem da je Berlin najlepši grad koji sam videla. O ukusima ne treba raspravljati, znam, ali ipak mislim da u smislu lepote Berlin ima mnogo jaču konkurenciju. Ali ono što ga izdvaja od ostalih turističkih destinacija je njegova energija. Tu neverovatnu životnu energiju grada koju mi turisti (a nas je bome jako puno- Berlin je treći na listi top evropskih destinacija, odmah iza Pariza i Londona) osetimo već nakon pola dana provedenog na njegovim ulicama. Naravno da svaki grad ima svoju energiju ali obično je potrebno malo više vremena da se oseti taj puls grada, da se oseti zajedništvo lokalaca i njega. Centar moći, kulture i različitosti će vas zaraziti već nakon nekoliko sati.

Poziv Turističke organizacije Nemačke da zajedno sa Barbarom i Tomekom (sa bloga Foodiona) otkrijemo Berlin u vreme božićnih praznika, kroz putovanje koje su za nas osmilile devojke iz Magic4club, smo prihvatili sa oduševljenjem. Da ga ponovo posetimo se podrazumevalo, bilo je samo pitanje kada. Igrom slučaja putovanje je palo baš za Miljanov rođendan i mislim da nam je to bio jedan od najlepših poklona prošle godine.


Jako sam volela što smo prošli put obišli većinu turističkih atrakcija tako da smo se odmah nakon fotkanja u bade-mantilima u diiivnom hotelu Crown plaza, bez presije da ne propustimo neku atrakciju, zaputili na ručak. Berlin je grad u koji se ide osim u obilazak znamenitosti i da se jede. Berlinci baš vole da jedu van kuće, i u restoranima sa Mišelinovim zvezdicama i na ulici, kafeu, pijaci... Tamo ćete naći SVE. Restorani i restorančići japanske, laoske, sudanske, thai, argentinske kuhinje, ma šta god da vam padne na pamet- garant ima. Libanska i turska kuhinja sada već mogu da se smatraju tradicionalnom kuhinjom Berlina i ne bi me čudilo da ćete u njemu probati bolji falafel nego u većini evropskih gradova. Berlinci imaju visoke kriterijume kada je u pitanju klopa tako da očekujte fine zalogaje. Dobro, morate malo i domaći zadatak da uradite, nije baš da je dovoljno da se zapucate u prvi lokal. Food blogerka iz Berlina koja mi se čini da je u sličnom fazonu kao i mi je imala odlične predloge za klopu & kafu. I nismo pogrešili što smo je poslušali!


Naš prvi ručak sa lokalcima je bio u Yumcha Heroes. Mi smo već neko vreme u umami fazi, kada sam pročitala da se tamo mogu pojesti valjušci (dumplings) kao iz Pekinga, nisam dalje tražila. Nemam pojma da li su takvi jer nismo nikad bili u Pekingu (aerodrom ne računam) ali su bili odliiiičniiii! Plus, probali smo i salatu od jegulje i povrća- strava! Enterijer je simpa, kroz roza staklo pratite dešavanja u mini kuhinji a toalet je must see!

Posle smo prešli ulicu na gluten free zaslađivanje u Superfoods and Organic liquids... ovo je takođe sjajno mesto i da doručkujete ili ručate organsku i super zdravu hranu. I ako je sudeći po kolaču od matche, kardamoma i bele čokolade koji smo jeli, i vrlo ukusnu klopu!

Bukvalno preko puta je i detox Meka Daluma.


Ono što smo prošli put propustili da otkrijemo jeste to da u Berlinu možete da popijete baš dobro kraft pivo. Znam da je to sada trend i da se svi lože ali i to je sa razlogom. Pivo je sjajno. Nisam ni znala da ga volim dok nisam probala APA (American pale ale)! Niti sam znala šta da očekujem od ture obilaska mini berlinskih pivara- zvučalo je interesantno ali pošto nisam (još) bila ljubitelj piva, najviše sam se radovala pereci. Toj divnoj nemačkoj, slanoj pereci koja se neviđeno dobro slaže uz pivo. Vilijam, naš vodič, nas je totalno oduševio sa  zanimljivostima o gradu, pivima i savetima gde se može popiti odlična kafa. Zajedno sa Barbarom i Tomekom i još desetak ljudi skakali smo sa jednog na drugi deo grada metroom i tramvajem i posetili tri mini pivare i isprobali hiljadu vrsta piva. Kakav dobar provod! Koliko smeha i spontanih priča sa ljudima koje prvi put u životu vidimo!

Mala digresija- metro stanice. Mi smo imali  Berlin Welcomecard (odlično rešenje za prevoz + gomila popusta!) koja važi 72 sata i iskoristili smo je maksimalno! Meni je skoro svaka stanica bila oduševljenje. Tako su jednostavne, svedene ali opet savršeno uklopljene u grad, priču i ljude. Posebno me je dojmila priča o metro stanicama duhovima u Istočnom Berlinu na kojima se u vreme podele voz uopšte nije zaustavljao već samo projurio kroz nju. Spooky i totalno misteriozno zamisliti sve te predivne stanice tako napuštene, slabo osvetljene sa eventualno nekom stražom, i voz koji samo protutnji... To bi bila strava scena u nekom filmu!


Ako imate sreću da ste u Berlinu dok traju božićni marketi (ima ih 60 u gradu!!!) slobodno planirajte tamo kasni ručak ili večeru. Super je što mogu da se isprobaju razni tradicionalni specijaliteti na koje najčešće nećete naići u restoranima. Pošto ne jedemo te mesne delicije isprobali smo škampe obmotane hrskavim rezancima krompira (ovo +pivo je savršeni zimski street food!). Loptice od sira koje su bile božanstvene. Perece, ofc. Oni imaju običaj da razno sveže voće potapaju u onaj crveni šećer (kao kod nas jabuke) ili u čokoladu. Ja sam htela to crveno ali je Miljan pobedio i uzeli smo neko džinovsko grožđe obavijeno mlečnom čokoladom. Uh jako je dobro bilo...
Kuvano vino smo popili okruženi Nemcima koji su vidno uživali u čarima ovih marketa i tu sam skontala da oni baš vole da dođu tu na druženje i klopu. Ti marketi su tu zbog njih, ne samo zbog nas turista. I to mi je strava!

Nikada sebi neću oprostiti što nisam probala rastezljivi, istopljeni bergkäse (planinski sir) namazan na istostirani domaći lebac i od gore vlašac. To bi garaaant bilo jedno od najboljih stvari koje sam probala u životu. Barem je tako mirisalo.


Naš program putovanja je obećavao baš dobar provod. Osim obilaska pivara i alternativne ture po Berlinu, jedan dan smo obišli i dva sjajna restorana. Oba su vrlo tipični predstavnici Berlina ali na totalno drugačiji način.

"Neni" se nalazi u sklopu zgrade prvog concept store šoping centra u Berlinu i über kul hotela Bikini. Totalno hype mesto, nije baš za svaku dubinu džepa što se tiče šopinga ali svakako sa dizajnerskog i arhitektonskog gledišta je vrlo zanimljivo. Neni je na vrhu hotela, sav u staklu, sa jedne strane gleda na Tiergarten park a sa druge na krovove Berlina. Vrlo moderan ali u dobrom smislu te reči. Ni malo napucan a opet je enterijer jako dobar. Po meniju bih rekla da je klopa odlična, cene su skroz ok. Sve šta smo probali je bilo u blisko istočnom fazonu, egzotično taman koliko treba a desert koji sam tamo probala će biti uskoro i na blogziju ;)

"Berliner republik" je restoran koji verovatno ne bih nikad posetila jer bih kontala da je za turiste i da ima da se jede samo meso. I strašno bih pogrešila! Jeste, ima baš puno mesnih jela ali su to baš pravi brandernburški recepti i mislim da ako hoćete da osetite kako se klopalao pre- ovo je mesto. Ja sam jela smuđa uz neku prefinu kremastu salatu od krompira a Miljan flamkuhen. Barbara i Tomek neko meso, izgledali su zadovoljni :) Atmosfera u ovom restoranu je skroz dobra. Ima hiljadu vrsta piva i ljudi su jako veseli. Enterijer je baš opušten i opet sam imala osećaj da Nemci ovde baš rado jedu a to je bome bitno.


Berlinci osim što vole da piju i jedu kvalitetno, posebnu pažnju obraćaju na kafu. U kom god delu grada da se nađete, najverovatnije ćete da popijete odličnu kafu. Villiam, onaj vodič, mi je preporučio Kaschk (tu smo pili strava kraft pivo!) i Father Carpenter (i Anže je sugerisao da je mesto odlično+ Five Elephant) ali smo došli prekasno. Vodite samo računa o tome da kafeterije obično rade do 4-5 (logično, jel) jer u protivnom ćete kafu piti u Starbucks-u kao i mi i to dva puta :D Mislim, inače i volim kafu iz Starbucks-a ali možda je bolje da se probaju kafe iz lokalnih kafeterija jer to mi je totalno u njihovom fazonu, a i pored sjajne kafe uglavnom su u ponudi i mnogo dobri kolači i sendviči (sve oni što gledamo na Instagramu da kače ovi iz Skandinavije, Londona &Co).
Mi smo još bili u Le Bon-u u Neukölln-u (tu sam pila chai i latte-preterancija) gde je enterijer minimalistički ali istovremeno topao. I banana bread je ludilo!

Ali ipak, najviše smo uživali u Mischelberger hotelu. I na kafi i na klopi.


Iako nikad ne bih odabrala hotelski restoran da idemo na večeru za Miljanov rođus, kada sam pročitala da je to indi hotel u Istočnom Berlinu, odmah do mosta koji spaja Fridrichshain sa Kreuzberg-om, u skladištu iz devetnaestog veka sa boho atmosferom i betonskim podom, znala sam da će to biti savršeno mesto za mog arhitektu rođendanka. Restoran hotela nas je totalno oduševio, sa enterijerom svakako ali klopa je bila zvezda, zaista. I dalje ne uspevam da pronađem prevod povrća salsify koje sam jela uz dimljeni pire krompir i prefinu brzo prženu cveklu. Miljan je jeo bakalara na crnoj kinoi. Svo povrće je iz organske bašte sa teritorije Berlina. Riba i meso samo sveži i od sitnih proizvođača. Pivo je san snova (možda je malo skupishe ali vredi) + bukvalno sve što se služi u restaću i kafeu je, čak i ako uvozno, kupljeno od malih proizvođača.

Toliko nam se svidelo da smo se sutra vratili na kofi u predvorje hotela. I tamo je atmosfera bila sjajna. Bez pretencioznosti ili nekog foliranja, čisti kvalitet na svakom pedlju mesta. I sjajna, sjajna muzika!


Verovatno ste već videli i čuli, Berlin je grad biciklista. Ovde je stvarno Fahrad über alles. Imaju neverovatne biciklističke staze svuda po gradu. Krstarenje šarenim ulicama sa stanovnicima ovog kosmoplitskog grada dovešće vas do zgrada, muzeja, restorana, kafića koji nisu toliko turistički orjentisani. Tako smo mi biciklali uz Spree do Charlotenburg-a i skontali šta Berlinci rade tamo u rano pre podne u sred zime. Trče, voze kajak, šetaju kuce, doručkuju na klupi i ljube se. I još svašta. Te male stvari stvarno znače u kreriranju slike o jednom gradu. Skoro kao odlazak na pijacu. U našem slučaju dobro poznatu, hipsteraj Markthalle Neun.

Ako krenete tamo prepuni predrasuda (mi nismo) odmah računajte da, bez obzira na bradate i istetovirane prodavce i čudnu ekipu ispred, će sve što ste zamislili pasti u vodu. Ovo mesto je sve samo ne foliranje. Štandovi sa organskim povrćem i voćem, miris pekare i delicija se širi kroz ogoljenu zgradu prošaranu metalnim šipkama. Ovde stanovnici Kreuzberg-a (a i šire) dolaze da jedu, sede zajedno, smeju se i daju smisao ovakvom prostoru. Sreli smo i bake i deke, i dadilje što guraju bebe i gomilu neobičnih i običnih ljudi. Nažalost nismo uhvatili niti jedan četvrtak kada se ovde odvija pravi food party. Naime, svaki četvrtak uveče možete da probate autentične zalogaje sa svih strana sveta. Ali čula sam da je užasna gužva tako da imajte to na umu. Svakako, ovo mesto je must see koji god dan.


Mala digresija 2- mesto koje je za nas bilo najbolji predstavnik Berlina i samim time ostavilo najjači utisak jeste aerodrom Tempelhof. Prostor piste prvog berlinskog aerodroma je izgubilo svoju prvobitnu namenu i dat je na korišćenje svojim građanima. Zimi je ovde dosta hladno i duva vetar ali svejedno smo mi tu proveli sat vremena potpuno oduševljeni životom koji se odvija na pistama. Mogu zamisliti koliko je dobra atmosfera od proleća do rane jeseni kada se ovde ljudi skupljaju da prave piknik, čitaju, izležavaju se, trče, puštaju zmajeve i baš bilo šta im padne na pamet.  Na momente sam čak osetila ljubomoru. Koliko je dobro živeti u gradu koji toliko obraća pažnju na potrebe svojih građana!? I ne samo to. Kako je živeti u gradu za koga se građani bore da ostane njihov!? Političari su imali u planu da deo Tempelhofa pretvore u stanove, kancelarije, prodavnice i biblioteku... Berlinci su rekli ne! Hoćemo li mi ikada dočekati tako nešto :/
Nemam pojma ali planiram da iskontepliram tu ideju što pre i to baš na sred Tempelhofa, na ćebencetu nakon piknika.

Pre polaska na avion, odbiciklali smo do Mitte-a kroz Neukölln (pauza u Le Bonu-u) i Kreuzberg preko omiljene Karl Marx Allee, da se pozdravimo sa našim gradom. Sedeli smo sa Berlincima zbijeni rame uz rame i jeli Ramen u Makoto-u. A pre toga hrskali škampe, jeli moreske alge i gyoze. Preporučujemo.


Koliko god da Berlin definiše njegova istorija i arhitektura ono što ga izdvaja od drugih evropskih centara su ljudi. Berlin je grad za sve. Ali stvarno. Uprkos teškom bremenu istorije, postao je mesto gde ste potpuno prihvaćeni i gde sve potpuno prihvatate. Ne u onom smislu mejnstrim & co već u fazonu Ej strava je biti drugačiji- interesantan ili dosadan; sterilan ili skroz opušten i blesav; gospodin ili totalni seljober, hipster, sportista, umetnik, naučnik- svejedno. Samo budi svoj. Ta poruka koja se provlači kroz svaku uličicu kojom sam prošla, očitava na svakom licu koje sam videla u Berlinu za mene je sasvim dovoljna da ga smatram najboljim gradom u kom sam bila.


Pogledajte kod Barbare na blogu i Youtube kanalu  kako su oni doživeli Berlin :)

Labels: , ,

35 36 37 38