02 03 Hleb & Lale, food & photography: Gde jedu lokalci? Pariz 04 05 15 16 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 31 32 33

Gde jedu lokalci? Pariz

34

Sonju sam počela da pratim dok je objavljivala 100daysofparis. Odmah sam se zaljubila u priče i printove i jedva čekala kada će da objavi nešto novo. Kada je stigla do dana 100, tačno sam bila tužna :D Srećom, Carbonara for breakfast projekat je bio i dalje aktuelan pa je bilo lakše. Letos je Sonja došla na odmor u Novi Sad, Ceca je organizovala susret sa njom na vincetu (dva, tri) u Bezecu gde smo ćaskale, bez da stanemo, 6 sati! Imala sam osećaj da se oduvek poznajemo... Jer Sonja je bila uživo ista kao i njeni printevi- iskrena, duhovita, mudra i jako zanimljiva.
Tako mi je drago da je deo Lala!
***

Dečaci iz Marais-a sa jevrejskim kapama nude mi limun i neke lepe biljke za njihov praznik. Lika koji tambura Amy Winehouse na ulici prepoznajem iz bistroa. Prestaje da svira i počinje da interpetira "Je ne regerette rien". Ni ja. Žena obučena u zmiju stoji pored čoveka balerine. Ok, dosta je bilo, želimo da sednemo i da jedemo. NE MOŽE. Opet nisam utrefila vreme? NE MOŽE. Reći će vam često. Kujna je zatvorena da večere koja počinje u 19h. Slična je sudba onog ko je hteo jesti pre 13h. NE MOŽE. Kuhinja je otvorena od 13h. Poneki restoran će ponosno istaći: služimo hranu STALNO. A ja se nasmejem jer se setim Mame koja se jedi kad svi dolazimo u različito vreme na ručak pa kaže: "Pa ne radim vam ja stalno, nisam vam ja restoran." Eh!

Znati lokalne navike znači razumeti lokalna pravila i poštovati lokalnu kulturu. Pariz diktira svoja pravila jer ih ljudi poštuju. Na Pariz će jedni uzdahnuti, drugi odmahnuti. Sudar raznih svetova, tišina nedeljom i zvona crkve. Francuska je sekularna država koja slavi zvanično i male i velike katoličke praznike. U Parizu je nedelja - nedelja - radnje su zatvorene, roditelji šetaju sa decom, i svi uzdahuju na velelpne građevine iz 19. veka.


Lokalna pravila snažno definišu i pravila konzumiranja hrane. Način na koji se hrana konzumira, sa kim se konzumira i u koje vreme. Za doručak Francuzi, recimo, jedu slatke stvari. Nekad je to džema i hleba (setiće se oni koji su imali uključen doručak u hotelski smestaj) ali uglavnom je to musli ili keks i kafa.
Bilo je leto i ja sam izvadila paštetu iz frižidera, nasekla neki bio (molim lepo) paradajz i prelomila baget...i onda uhvatila pogled mog zgroženog docimera. Kao da sam demantovala Francusku Revoluciju. MOOOLIM? Ti jedi keks, ja jedem paštete - čeka me težak dan.

Francuzi su poznati po svojim paštetama - njih kupuju kod provernih proizvođača na pijačnim tezgama. Pijace su divne i šarene i mirisne - kao pijace svugde! Pijace su efemerne - dešavaju se na velikim bulevarima, određenim danima, i zatim dobri ljudi iz institucije sličnoj Gradskom Zelenilu, sklanjaju tezge i čiste ulicu. Nekada, pijace su bile u zatvorenim prostorima, mirisale na sir i sunku, i začine iz daleka - po koja takva pijaca se može i danas sresti. Jedna od najinteresantnijih je sigurno Marche de Aligre (1 // Place d'Aligre, 75012 Paris).


"Prvo fruštuk onda naput" ali ako ste izleteli iz kuće pre doručka - pored raznih sendviča iz pekara svuda po Parizu možete se oprediliti za jednostavan a la Parisian sendvič. To je običan sendvič sa puterom i praškom sunkom (Ni sira? Ni sira.). Šašavo.

Francuzi ručaju uglavnom između 13h i 15h. Restorani i bistroi su puni. Svi vade ticket dejourner (što je bon za ručak koji se dobije u boljim firmama), svi jedu neke salate ili kupuju sendviče ili samo nervozno puše i piju Diet Coke. Zato na sniženjima u Januaru i Julu samo 40+ brojeve mozete naći - hvala lepo!

Moja dva omiljena mesta, na dva različita kraja grada - su restoran baskijske kujne Chez Gladines na Buttes au Cailles (2 // 30 Rue des cinq Diamants, 75013 Paris) i Le Boullon de Chartier (3 // 7 Rue du Faubourg Montmartre, 75009 Paris) na Velikim Bulvarima. Buttes aux Cailles ulica i deo je vrlo šarmantan i veseo - nekadašnje radničko naselje a danas seoska idila u sred Pariza. Cela ulica vibrira od raznih restorančića ali Chez Gladines je poseban i poznat je po...salatama. Baza je pečeni krompir, sadrže šunku, jaja, razne zelene i crvene povrćke i OGROMNE su. Ali su pre svega ukusne i lepo spravljene sa finim sosevima. U istom restoranu možete probati i Tarttiflet (što je kod nas ono što je moja baka zvala Francuski krompir) i razne francuske - baskijske poslastice.

A kad smo kod poslastica čuvajte se za macarone oko Trijumfalne kapije (4 // 133 Av. des Champs-Élysées, 75008 Paris) - možda su koji cent skuplji od drugih u Parizu ali takav im je i ukus!

Le Bouillon de Chartier je stara kantina iz 19 veka. Konobari zapisuju sta ste naručili na papirnim stoljnjacima, sedite pored para iz Indijane - oni vas pitaju o Vlade Divcu, za predjelo vadite puževe i razmišljate kako imaju ukus između pileta i ribe, za glavno jelo na tanjiru se topi mekani gušciji batak, sirevi stižu pre dezerta a vi tada odavno završavate drugu litru Côtes du Rhône (za one koji vole crno) ili Tariqueta (za one koji vole belo vino). Konobar zaokružuje pisanije na stoljnjaku i vi ste zabezeknuti šta ste sve pojeli a koliko ste malo platili. Santé!

Ako se pak nađete po lepom vremenu u Parizu - piknik je MUST. Piknik-ovanje je jedan od nacionalnih sportova. Vrlo je jednostavno - treba vam park, dva, tri baguettea, cherry paradajz, pašteta (sa pijace ili iz supermarketa), neki sir (što buđaviji to bolji) i flaša vina ili cider-a brut. Najbolje mesto po toplom danu je Kanal Saint Martin. Oduševiće vas voda i muzika i graja i količna ljudi koji izađu sa svog posla i naprave piknik. Kada ako ne sada?

Večera je glavni obrok većine Francuza. Mnogi rade do 19h i onda izađu sa posla i pravac na večeru. Opcije su razne, svakog meseca su u Parizu otvori mnogo mnogo inovativnih kafića, restorana i bistroa. Većina kafića ima opciju da se čalabrcne - što se obično svodi na nešto poput našeg meze-a. Morate probati charcuterie - to je daska sa nasečenim šunkama i kobasicama i paštetama ili fromage - daska sa nasečenim sirevima raznih sorti po kojima je francuska poznata! Ili mešano - i sir i šunka. Moje omiljeno mesto za charcuterie je u La Paulette u 10, rue de Bretagne (75003) // 5. Tamo dobijete i listove salate i hleb sa zrnevljem. Mozete tražiti da vam donose hleb ako pojedete sav iz korpice (to gde god služe charcuterie). Pa tako do zadnjeg komada šunke.

Voda iz česme u Parizu je za pijenje. Kada god jedete - a u zavisnoti od raspoloženja konobara i kada samo pijete - možete tražiti "Caraf d'eau" što je bokal - karaf vode. Njega isto možete iznova i iznova tražiti.


Najfrancuski od svih francuski mesta za vino za mene je Le Baron Rouge (6 // 1 Rue Théophile Roussel, 75012 Paris). Vino se kupuje na čašu, momci za šankom su brkati (devojke manje), a graja je fantastična. Svi se smeju i dovikuju. Bar radi do 10 - potom svi rumeni i veseli spuštaju noževe guščijeg rillete-a (nesto poput paštete samo krupnije mleveno i sa više mesa) i vraćaju čaše, izlaze iz kafane, razilaze se sa ulice ispred kafane i kreću do sledećeg mesta okupljanja.


U Parizu ćete otići do šanka da naručite piće. To će vam pružiti priliku da popričate sa nekim pa i da se posvađate, u zavisnosti od doba noći. Nebrojeno puta sam se upoznala sa nekim veseljacima preko čaše pastisa - "Ta Vi mora da ste iz Marseja" - nisam, ali lep način da se započne divan, nema šta. Pastis je piće mediterana i pije se na razne načine. Ako volite ukus anisa i slatku alkoholnu aromu svežine juga (zvucim kao reklama iz SFRJa) - dopašće vam se. Nešto poput Ouza ili Mastike. Baza je žućkasta tečnost koja menja boju u dodiru sa vodom i ledom. Dodaju mu se razni sirupi i sa njima pastis menja ime. Ime "Mavar" - pastis dobije kada mu se doda sirup badema, na primer! "Price - performance" odnos je odličan - velika količina alkohola za malu cenu i još slatko! Pastisa ima u svim kafićima i često se u izlascima mogu videti "mornari" koji promovišu najčuveniji od svih pastisa - Ricard. 

Kako se kod nas jede pica parče posle izlaska - u Parizu se jede palačinka. Palačinke potiču iz Bretanje. Svaki Bretonac ce vam to ponosno reći. Jedan od njih mi je odao tajnu da oni u palačinke minimalno mleka stavljaju i naravno da ih peku na puteru - kako drugačije - ponekad se čini da čitava francuska ekonomija počiva na puteru. Palačinke možete jesti u finim specijalizovanim restoranima ali i na ulici. Nemojte dati da vas turistički vodiči zavaraju - često se desilo da su bolje punjene i sa više ljubavi napravljene palačinke sa štandova koji se otvaraju oko 19h i rade celu noć. Nebrojano kombinacija postoji - što slatkih što slanih. Popularna, jednostavna kombinacija je praška šunka i sir ali ćete često videti i kombinaciju mleveno meso i jaje sa sosom Samuraj (ljutkasto slatkasti sos izmedju majozneza i kečapa). Te palačinke obično ne oskudevaju u nadevu, a ako znate gde da idete - palačinka majstor nosi i rukavice dok vam je spravlja - cak i u 3 izjutra (7 // Crêpes Gourmandes - 142, rue de Faubourg Saint Antoine, 75012 Paris)

Iako su Parižani često namrgođeni - ne dajte se! Tu su bagete koje treba pojesti, sirevi koje treba probati i čaše koje treba kucnuti!

Santé!



Mapu u većoj rezoluciji preuzmite ovde.
Sonjine printeve možete poručiti preko Etsy-ja. Ja imam dva, uživo su još lepši!

Labels: ,

35 36 37 38